BLAGOVESTI - velika hrišćanska radost!

BLAGOVESTI - velika hrišćanska radost!

Dvanaest je Gospodnjih praznika, koji su posvećeni Hristu i Bogorodici. Među njih se ubrajaju Blagovesti.

Blagovesti (ili: blaga vest) znače radosno saznanje. Naime, prema Svetom pismu, na današnji dan je Deva Marija saznala da je, promišlju Božjom, u blagoslovenom stanju i da će roditi Sina. Vest joj je dojavio arhanđel Gavrilo.

S druge strane, na Blagovesti je održavan vedri i živopisni narodni običaj ranilo. Protivno ubeđenju da do Uskrsa nije uputno veseliti se, ranilo se vrlo veselo praznovalo. Ranilo bi počinjalo obično u ponoć, ili praskozorje, i to pesmom devojačkom, a završavalo u opštem veselju i razdraganosti. Ponekad u cik zore devojke bi uoči ovoga dana nakupile suvadi i drva, od kojih je razbuktavana velika vatra, obično na kakvom brdu ili seoskom raskršću. Uz vatru se veselilo i muško i žensko, a ponegde, uz mlade, i stariji. Bilo je uobičajeno da se vatra na ranilu ili bukari preskače. To je činjeno radi zdravlja, ali i da ljude, kako se verovalo, ne bi te godine ujedale zmije.

Dok Blagovesti ne prođu ljudi se još uvek boje zime. Vreme oko Blagovesti, naročito kad počne da pada sneg ili susnežica, zove se babini kozlići, babinijarci, babini pozajmenici ili babini ukodi. Narod slavi Blagovesti kao veliki praznik, pa se može čuti uverenje da je toliko veliki praznik da na taj dan ni ptice u šumi ne savijaju gnezdo. Svetkuju ga najviše žene zbog poroda. Nerotkinje odlaze u crkve i manastire, gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se svetoj Bogorodici.

Opšte rašireno verovanje je da se na ovaj dan treba umiti u potoku ili reci. Na Blagovesti se sadi paprika da bi bila blaga. Od tog dana počinje setva jarih žita i tada se iznosi seme na sunce. Voćari smatraju Blagovesti najsrećnijim i najboljim danom za kalemljenje voća, a vinogradari obrezuju lozu.

U narodu Blagovesti važe i kao dan koji se svetkuje zbog zmija, pa je ovoga dana bilo zabranjeno pominjanje njihovog imena, jer se verovalo da se ovoga dana bude iz zimskog sna svi gmizavci. U raznovrsnim verovanjima se zanim-ljivošću izdvaja ovo, uglavnom svuda poznato, koje kazuje da se noću uoči Blagovesti može videti da gori vatra na onim mestima gde se nalazi zakopano kakvo blago.

Podeli ovu vest

25/06/2015 0 comment

Na dvadesetak kilometara zapadno od Valjeva, idući putem ka Bajinoj Bašti, uz reku Jablanicu, nailazi se na selo Poćuta. Nekoliko kilometara dalje, primećuje se, na malom platou pored reke, u dubokoj klisuri, manastir Pustinja. Strma, uska staza vijuga od glavnog puta do manastira. Na samom ulazu u portu, sa južne strane, nalazi se jak izvor pitke ...

17/09/2017 0 comment

Vreme prvog naseljavanja i postanka Zaječara ne može se tačno odrediti. Najverovatnije potiče s kraja 17. veka ili, najkasnije, sa početkom 18. veka. ...

18/10/2017 0 comment

Na vrhu brežuljka iznad ušća Rzava u Moravicu, nalazi se Manastir Klisura u Dobračama, na levoj obali reke Moravice, pored puta ...

23/10/2017 0 comment

Tokom Građanskog rata Rusiju je napustilo preko dva miliona njenih građana.Jedan deo ruskih emigranata našao je svoje utočište u ...

19/10/2017 0 comment

Veoma lepa i živopisna nošnja iz Šumadije, očuvala se dobrim delom do današnjih dana.  Žene su se češljale na ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!