Čudotovorna ikona Presvete Bogorodice Trojeručice

Čudotovorna ikona Presvete Bogorodice Trojeručice

Ikona Presvete Bogorodice Trojeručica (grč: Παναγία Τριχερούσα) beše porodična dragocenost Svetog Jovana Damaskina. On ju je čuvao u ličnom paraklisu, u svojoj kući u Damasku, početkom VIII veka. Tada se celokupna Sirija nalazila pod vlašću Arapa – muslimana. Tadašnji kalif Damaska, prestonice Sirije, Valid (705-715), kao musliman, nije znao da uređuje verske poslove hrišćana Sirije. Stoga je u svojoj palati kao prvog savetnika, za pitanja potčinjenog hrišćanskog stanovništva Sirije, zaposlio, tada još uvek, svetovnjaka Jovana Damaskina, poštujući ga zbog velikog obrazovanja i vrline.

Upravo u to vreme, dakle početkom VIII veka, pojavila se jeres ikonoborstva, sa središtem u Konstantinopolju. Njen pokretač je bio vizantijski samodržac Lav III Isavrijanac. Još uvek svetovnjak, Jovan Damaskin je, pokretan božanskom revnošću, iz Damaska progonio ikonobornu jeres, kako raznim pismima tako i rečima. On se na taj način pokazao pobornik i vatreni podržavalac poštovanja svetih ikona. Obavestivši se dovoljno o njemu i omrznuvši ga, ikonoborac Lav Isavrijanac izmisli jednu podlost protiv njega: pobrinuo se da dođe do jednog dela napisanog rukom Svetog Jovana; zatim je svom povereniku kaligrafu izdao zapovest da do kraja nauči da oponaša način pisanja Svetog Jovana, te da napiše jednu lažnu poslanicu; nju je navodno Svetitelj poslao samom avtokratoru Lavu, podstičući ga da dođe i bez borbe zagospodari gradom Damaskom iz koga odsustvovaše kalif. Ovu klevetničku i izmišljenu poslanicu Lav posla svom prijatelju, kalifu Damaska, Validu (705-715), dodavši i svoje pismo u kome ga uverava u ljubav koju ima prema njemu. Nju je pokazivao i time što mu šalje poslanicu napisanu rukom Jovana, iz koje se van svake sumnje vidi da je Jovan zaverenik protiv Validovog kalifata. Primivši i pročitavši poslanice, kalif poverova u privrženost Lavovu i naredi, bez daljeg ispitivanja, da se odseče desna ruka Jovanova, koja je napisala navodnu poslanicu i da se, za primer svima, obesi na glavnom trgu Damaska. Zapovest je izvršena odmah.

Kada se onaj dan priklanjao večeri, Sveti Jovan je zamolio da mu daju odsečenu ruku, pošto je već izvršena kalifova zapovest. Držeći levom rukom odsečenu desnicu i spajajući je sa telom, on se moljaše klečeći celu noć pred ikonom Bogorodice. On moljaše Presvetu Bogorodicu da ga isceli da bi nastavio da piše u znak sećanja na čudo koje se dogodilo.

Posle duže molitve, umoran od bola i muke, zaspa na kratko. U snu ugleda Presvetu Bogorodicu živu na ikoni i ču kako mu govori da je isceljena ruka, te da ne treba više da se žalosti. Samo, treba da ispuni ono što je obećao, tj. da nastavi da piše u zaštitu svetih ikona. Sveti Jovan se probudi i vide uistinu da je ruka njegova zdrava i da stoji na svom mestu. Jedino na onom mestu gde je bila poseklina ostade kao crvena nit, radi podsećanja koliko na stradanje, toliko i na čudo Presvete Bogorodice. Zbog radosti i blagodarnosti prema Bogorodici, Sveti Jovan se potom postarao da na donjoj levoj strani ikone pripoji srebrnu ruku, sličnu odsečenoj. Ikona je od tada dobila ime Trojeručica. Do danas se istog običaja drže pobožni i čudesno isceljeni hrišćani koji na Svete ikone polažu različite zlatne ili srebrne predmete na kojima su predstavljeni neki od isceljenih delova ljudskog tela.

Posle ovog čudesnog iscelenja, Sveti Jovan odlučuje da napusti svet i da se zamonaši. Videvši ga isceljenog, kalif je razumeo dejstvo Božije sile i zatražio oproštaj za nepravednu kaznu. Veoma ožalošćen zbog odvajanja od Svetog Jovana, on mu najzad daje dozvolu da se udalji iz sveta.

Sveti Jovan napušta Siriju i odlazi da monaški život prohodi u čuvenoj Lavri Svetog Save Osvećenog u Palestini. Pored njega je stalno Dobrotvorka njegova, Presveta Trojeručica. Postavši monah, on od drugih otaca u Lavri saznaje da je Sveti Sava Osvećeni, pre svog blaženog upokojenja (VI vek), dao zapovest da pored njegovog groba pričvrste njegovu „patericu”, tj. igumanski štap. On je prorekao da će u budućnosti kao poklonik u manastir doći jedan carski sin njegovog imena, tj. Sava, i da će, pri njegovom poklonjenju grobu, pričvršćeni štap pasti na zemlju. Njemu je Sveti Sava Osvećeni zapovedio da se kao blagoslov dâ igumanski štap zajedno sa ikonom Presvete Bogorodice koja je čuvana u Lavri i koja se zvala Mlekopitateljnica. Znajući za navedena proroštva Svetog Save, Sveti Jovan Damaskin je pre svoje smrti ostavio zaveštenje da onaj carski sin kao blagoslov uzme i njegovu Bogorodicu Trojeručicu.

Posle pet vekova, 1217. godine, u Lavru kao prost monah, poklonik, dolazi carski sin, monah Sava, iz Manastira Hilandara. Dok se on poklanjao grobu Svetog Save Osvećenog, igumanski štap je pao sa svog mesta. Iznenađeni, manastirski oci zatražiše da se obaveste o nepoznatom monahu-pokloniku. Tako saznaše da se zove Sava i da je carski sin. Sumnjajući, međutim, još uvek i dvoumeći se da li da ispune zaveštenje svog ktitora, Svetog Save Osvećenog, oni vratiše igumanski štap na njegovo mesto i pričvrstiše ga. Sledećeg dana monah Sava se pokloni i drugi put pred grobom i igumanski štap opet pade. Tako se razrešila svaka sumnja i monasi odmah monahu Savi dadoše igumanski štap, ikone Mlekopitateljnicu i Trojeručicu.

Opremljen ovim trostrukim blagoslovom, Sveti Sava se iz Palestine vraća na Svetu Goru.

Bogorodičinu ikonu Trojeručicu Sveti Sava je doneo sa sobom u Hilandar. To je prvi dolazak Trojeručice u Hilandar. Posle toga, Sveti Sava, kao što je već rečeno, biva rukopoložen za arhiepiskopa Srbije (1219.) i odlazi sa Svete Gore. Trojeručica ostaje u Hilandaru do 1347. godine, dakle 100 i više godina posle prestavljanja Svetog Save (1235). Tada kao posetilac na Svetu Goru dolazi srpski car Dušan. Nakon svoje posete Hilandaru, prilikom odlaska za Srbiju, on kao blagoslov manastira uzima ikonu Trojeručice. Na taj način Bogorodica Trojeručica dolazi u Srbiju.

Do kraja XIV veka Ikona iz nepoznatog razloga i na nepoznat način prelazi sa dvora cara Dušana u vlasništvo Manastira Studenice. Ovaj manastir, kao i druge oblasti Srbije, početkom XV veka postaju meta napada turskih osvajača. Obavešteni da Turci dolaze ka manastiru monasi su se na brzinu i žurno postarali da spasu najvrednije dragocenosti koje su imali. Ikonu Presvete Bogorodice Trojeručicu su stavili i učvrstili na samar jednog magareta, koje su pustili da ide kuda ga vodi volja Bogorodice. I uistinu, vođeno Presvetom Bogorodicom, magare je prošlo gotovo celu Srbiju i Makedoniju i došlo na Svetu Goru. Po zapovesti Bogorodice, ono se zaustavilo nedaleko od Manastira Hilandara!? Videvši i shvativši šta se događa, manastirski oci pohitaše i skinuše ikonu sa leđa magareta koje je odmah potom palo mrtvo. Tu gde je došlo magare sa ikonom, sazidano je pokloničko mesto u spomen na taj događaj. Svake godine se vrši litija sa ikonom Trojeručice od manastira do tog mesta u znak sećanja na dolazak ikone.

Tako je Trojeručica toržestveno, sa psalmopjenijem i kâdom, svečano došla drugi put u Manastir Hilandar. Radi velike počasti, monasi su je postavili na gornje mesto u oltaru Saborne crkve Manastira Hilandara. To se dogodilo početkom XV veka.

Mnogo kasnije – ne znamo tačno kada – verovatno krajem XV veka, u manastiru se desio sledeći događaj. Iguman manastira umire. Manastir se našao u teškoj situaciji u vezi sa izborom novog igumana. Tadašnji mnogobrojni monasi su pripadali različitim nacionalnostima. Bilo je Srba, Grka, Bugara i Rusa. Grci su predlagali Grka za igumana zato što se manastir nalazi u grčkoj zemlji. Srbi su, opet, predlagali Srbina igumana zato što su ktitori manastira bili Srbi i što je manastir bio poznat kao srpski. Bugari su bili najbrojniji u manastiru i zahtevali svog igumana. Na kraju, i Rusi su predlagali Rusa igumana zato što je manastir tada darivan darovima i velikim novčanim sredstvima iz Rusije. Pošto nisu mogli da se saglase između sebe, sama Presveta Bogorodica rešava problem. U toku jedne večernje službe jasno se čuo glas Bogorodice sa ikone da je ona igumanija manastira. Monasi su čuli glas, ali mu nisu pridali poseban značaj.

Kada su drugog dana došli u crkvu radi jutrenja, monasi ugledaše ikonu na igumanskom mestu. Misleći da je crkvenjak greškom izneo ikonu napolje, oni je opet vratiše u oltar. Međutim, sledećeg dana, na jutrenju opet videše Bogorodicu na igumanskom tronu. Pretpostavljajući da je eklisiarh, iz njima nepoznatih razloga, počinitelj tog dela, monasi mu oduzeše ključeve od crkve, a vrata sami lično zaključaše posle večernje, uverivši se prethodno da niko nije ostao skriven u crkvi. Ujutro, oni isti otvoriše vrata radi služenja jutrenja. Ikona Bogorodice je opet bila na igumanskom mestu! Tada su se konačno uverili da ona sama tako hoće.

Dok su razgovarali o onome što se desilo, u manastir je došao jedan pustinjak, svima poznat po svojim vrlinama. On ih je obavestio da mu se javila Bogorodica i rekla da monasima manastira kaže da od sada ona sama postaje igumanija manastira i da oni međusobno treba da se pomire. Oni više ne treba da pokušavaju sa izborom igumana, niti da pomeraju ikonu sa njenog igumanskog mesta. Monasi su poslušali volju Presvete Bogorodice. Od tada do danas niko je nije pomerio sa njenog mesta. Ona se nalazi stalno na igumanskom tronu, na mestu igumanije. Od tada do danas svaki predstojnik i duhovni otac bratstva zauzima drugo mesto, sa strane, pored ikone. Jereji i, uopšte, svi monasi manastira prave poklone pred njom kao igumanijom manastira pre nego što počnu svoje služenje.

Tako je Presveta Bogorodica Trojeručica prihvatila „palicu” Manastira Hilandara i postala njegova Ikona Zaštitnica. Svi monasi koji se nalaze pod njenim igumanstvom prihvataju je kao svoju majku, zaštitnicu i utešiteljku u različitim teškim situacijama koje donosi monaški život.

Ikona Trojeručice je vrlo dobro očuvana stara ikona Bogorodice i ima izuzetnu izražajnost. Lice Presvete Bogorodice je toliko blago i pogled njen toliko mio da pobuđuje na umiljenje one koji joj se poklanjaju. Na ikonu je, radi zaštite i blagoljepija postavljen zlatni okov koji ima pet hiljada utisnutih skupocenih dragih kamenova, kao i druge vredne predmete koje prilažu pobožni poklonici ili oni koji su doživeli čudo od Bogorodice. Razmere ikone su: 111cm visina i 91cm širina. Ikona je litijska, tj. odslikana sa obe strane. Na njenoj pozadini se nalazi predivna vizantijska ikona Svetog Nikolaja.

Svake godine 12/25. jula svečano se vrši njen praznik. Svenoćna toržestvena služba proslavlja čast i čuda Presvete Bogorodice Trojeručice.

Bogorodica Trojerucia Trojerehusa gr

Podeli ovu vest

08/10/2014 0 comment

Deveti festival čuvenik "duvan čvaraka" održava se po deveti put 11.oktobra u Valjevu.Prvi festival duvan čvaraka održan je na verski praznik Miholjdan 12. oktobra 2006. godine u Valjevu. Inicijator i organizator prvog festivala je valjevski mesar Slavan Batočanin, zajedno sa Udruženjem mesara i Kulturno prosvetnom zajednicom grada Valjeva.  ...

17/09/2017 0 comment

Vreme prvog naseljavanja i postanka Zaječara ne može se tačno odrediti. Najverovatnije potiče s kraja 17. veka ili, najkasnije, sa početkom 18. veka. ...

11/09/2017 0 comment

Na današnji dan je stradao Sveti Jovan Krstitelj.  Ovaj dan se u narodu naziva i jesenji Sveti Jovan ili Jovan Glavosek. Sveti Jovan ...

14/09/2017 0 comment

Kaligrafska kolonija „Na putu Zaharija Orfelina“ održava se u Sremskoj Kamenici 16. i 17. septembra 2017. godine. Ciljevi manifestacije ...

17/09/2017 0 comment

Rođina vetrenjača je jedna od nekadašnjih sedam vetrenjača u Čurugu. Napravljenja je u Mađarskoj 1843. godine, gde je kupio neki Čuružan. ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!