Velikani svetske nauke - u svet su odlazili,ali otadžbinu i Srpstvo nisu zaboravljali

Velikani  svetske nauke - u svet su odlazili,ali otadžbinu i Srpstvo nisu zaboravljali

Veliki broj srpskih naučnika stekao je svetski ugled, autoritet i opšte priznanje na osnovu svojih intelektualnih napora i postignutih naučnih rezultata, uprkos krajnje ograničenim uslovima za istraživački rad. Neki su se otisnuli u beli svet, tamo stekli slavu, ali otadžbinu i Srpstvo nikada nisu zaboravljali.

Srpska akademija nauka i umetnosti je sačinila registar od 216 velikih imena, otpočinjući, trudom Odbora za proučavanje života i rada naučnika u Srbiji i naučnika srpskog porekla, objavljivanje njihovih biografija i bibliografija. (Život i delo srpskih naučnika, tom I–V, Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 1996–1999.) Pored Ruđera Boškovića, najznačajnije rezultate su postigli Josif Pančić, Mihailo Idvorski Pupin, Nikola Tesla, Jovan Cvijić, Mihailo Petrović Alas, Milutin Milanković, Jovan Tucakov, Sima Lozanić itd. Posebno je upečatljiva tragična sudbina vrhunske naučnice Mileve Marić Ajnštajn, koja je naučno delo žrtvovala slavoljubivosti nedostojnog muža.

Josif Pančić (1803–1862) je Srbin katolik rodom iz Bribira, koji je dolaskom u Beograd 1849. prešao na pravoslavnu veru. Najviše naučne rezultate postigao je u oblasti botanike, zoologije, minerologije i geologije, proučavajući prevashodno prirodu Srbije i Balkana.

Mihailo Pupin (1854–1932), pošto je bio austrougarski podanik i srpski nacionalista, kao dvadesetogodišnjak je otišao u Ameriku i tamo se posvetio fizičkoj hemiji i elektrotehnici, došavši do velikih rezultata u istraživanju izvora naizmenične struje, primene rendgenskih zraka, matematičkih rešenja prenosa naizmeničnih telefonskih struja po vodovima itd.

Nikola Tesla (1856–1943) rodio se u Smiljanu kod Gospića, u porodici pravoslavnog sveštenika, ali i on potpuni naučni uspeh postiže u Americi, gde se dokazuje kao jedan od najvećih genija u istoriji čovečanstva. Pronašao je indukcioni motor, proučio naizmenične struje i izgradio polifazni sistem, posebno sisteme koji su omogućili korišćenje naizmeničnih struja visokih frekvencija i super visokih napona, izumeo gasne cevi kao prethodnice današnjih fluorescentnih lampi, obrtno magnetno polje, električne oscilatore, daljinsko upravljanje automatskim mašinama, visokofrekventni prenos radio talasa, posvetivši se u potpunosti istraživanju mogućnosti bežičnog prenosa električne energije. Registrovao je više stotina patenata, ali ni moderna nauka nije u stanju da shvati i potpuno pronikne u Teslino grandiozno delo.

Jovan Cvijić (1865–1927) rodio se u Loznici u porodici koja je brižljivo negovala uspomenu na svoje hercegovačko poreklo. Osnovao je srpsku geografsku nauku, istraživao dinarske kraške i planinske oblasti, Staru Srbiju i Makedoniju, uspešno se bavio antropogeografskim i etnografskim proučavanjima, pisao glaciološke radove, uspostavljao hipoteze o Panonskom jezeru i poreklu balkanskih moreuza, izradio geomorfologiju Balkanskog poluostrva, utemeljio etnopsihologiju kao posebnu naučnu disciplinu, ali i udario naučne temelje srpskoj geopolitici. Ovaj nenadmašni naučnik i danas zrači ogromnim intelektualnim uticajem i predstavlja neosporan akademski autoritet.
Mihailo Petrović Alas (1868–1943), rođen u Beogradu, bez sumnje je najveći srpski matematičar, koji se posebno bavio klasičnom matematičkom analizom diferencijalnih jednačina.

Milutin Milanković (1879–1958) proslavio se neorganskom i organskom hemijom, hemijskom tehnologijom, elektrosintezom, analizom mineralnih voda, pijaćih voda, rudnog bogatstva, meteorita, radioaktivnih minerala i unapređenjem poljoprivrede i industrije.
Jovan Tucakov (1905–1978) osnivač je srpske farmakognezije i temeljiti istraživač lekovitog bilja, kao i etnofarmaceutskih i etnomedicinskih problema.
Kad se pravi ovako sužen izbor imena čovek se uvek ogreši o nekog veoma značajnog naučnika, ali u ovoj monografiji to je učinjeno samo radi upečatljivije ilustracije i konstatacije da su srpski naučnici tradicionalno, i gotovo bez ijednog izuzetka, istaknuti patrioti i veliki nacionalisti, koji nijednog trenutka nisu zapostavljali neophodnost služenja otaybini i vernosti Srpstvu. Svu svoju životnu energiju su nesebično ulagali da bi sopstveni srpski rod u celom svetu proslavili, a vrhunska priznanja, diplome, nagrade i odlikovanja smatrali zasluženim trofejima svoje nacije koja se dokazala da svojim najvećim umovima može ravnopravno da se nosi u intelektualnoj utakmici sa neuporedivo brojnijim i bogatijim narodima. Srbin je uvek poštovao knjigu i znanje, pamet i inteligenciju, dajući im čak sakralni karakter, pa je u periodima slobodnog razvoja srpska država posebnu pažnju posvećivala negovanju naučnog podmlatka, ne žaleći da žrtvuje ogroman novac za njegovo školovanje. Ponekad se i ogrešila o nekog ne sagledavši na vreme njegov talenat i umni potencijal, ali sinovi otaybine nisu bili zlopamtila. Brzo su zaboravljali učinjenu nepravdu i Srbiju obasipali neizmernom ljubavlju. Neki su progonjeni, za Srpstvo stradali, na ratištu ginuli, ali od ideala slobodne srpske države koja će obuhvatati sve srpske zemlje nikada nisu odustajali.

Autor: prof. dr Vojislav Šešelj

Podeli ovu vest

16/03/2016 0 comment

Moja politička ispovest Nikole Pašića napisana je vrlo brzo posle obrazovanja vlade Cincar-Markovića, novembra 1902. Može se to tačno utvrditi iz sadržine spisa, napisanog Pašićevom rukom. Na tekstu su vršene dopune i doterivanja, ali se u njima najčešće prepoznaje samo autor, iako je Pašić, kako sam kaže, svoju Ispovest davao na čitanje pojedinim ...

10/07/2018 0 comment

NikolaTesla, slavni srpski naučnik jedan je od najvećih svetskih genijalaca svih vremena. Možda ste se zapitali,kako je postizao vrhunsku ...

08/08/2018 0 comment

Živela je u 12.veku,propovedala hrišćansku veru i zbog toga bila mučena i zlostvljana.Posečena je po naredbi kneza Tarasija na ovaj dan ...

16/08/2018 0 comment

Predstojeći vikend biće u znaku igre, pesme, lepote narodnih nošnji i prezentovanja svojih običaja kroz igru i pesmu. Naime, u Lebanu se ...

10/08/2018 0 comment

 Iako je u Srbiju ušla tek kada je Knjaz Miloš 1831 godine u Kragujevcu osnovao prvi bleh orkestar, truba je za samo nekoliko ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!