fbpx

Jedan osvrt na „Dnevnik o Čarnojeviću“, Miloša Crnjanskog

Jedan osvrt na „Dnevnik o Čarnojeviću“, Miloša Crnjanskog

Čitajući roman „Dnevnik o Čarnojeviću" nesvesno postajemo učesnici u igri boja, slika i simbola, a kada zaigrani ujedinimo ove elemente stvaramo vitraž iz čijeg odsjaja saznajemo o sudbini pripovedača. On je ravnodušan prema životnoj svakodnevnici, u svemu vidi besmisao. Jedino što ga zanosi je priroda koja na njega ima opijajuće dejstvo. Iako je vojnik, on ne shvata smisao rata, grozi ga zvuk mašinke, mrtvih tela i krvi. Zakopan u zemlju, krijući se od neprijatelja, divi se lepoti zore. Povratak u domovinu je obeležila majčina smrt, za koju on vezuje početak jeseni:
„Niko je ne vidi još,samo u zoru ostaje od nje rosa".
Strah koji oseća pri pogledu na majčino mrtvo telo ublažava šarenilo svilenih jastuka i starinskih ćilima, koji zaustavljaju njegovu pažnju i tokom tmurnih bolničkih dana. Jedne jeseni, neočekivano, u njegov život ulazi ljubav. Bolestan i pomiren, ležeći u krakovskoj bolnici, upoznaje devojku u koju se zaljubljuje:
„Bili su to čudni dani. Nebo je bilo toplo uveče i svi smo se okretali da vidimo laste... Drveće je klijalo i svi smo se smejali jeseni, što je uobrazila da je proleće".
Obuzet ljubavlju osećao se podmlađen. Slika tri zumbula nagoveštava nadolazeću sumnju u smisao ljubavi-ružičasti zumbul vene iako ga zaliva, a beli ga podseća na lica iz prošlosti koja je ljubio. Ovim naslućujemo da postojeća ljubav, iako na trenutak čini se, osmišljava život, postaje deo prošlosti, jer je sve deo nje. Žuta boja asocijativno postaje oznaka za lišće koje predstavlja univerzalan simbol („A zar nije ljubav samo lišće?.. Otišao bih nekuda u žuto lišće, ko zna kuda; a kada bi neko plakao za mnom ja bih napisao kartu:,,Zbogom idem da ozdravim").
Izmučen ravnodušnošću,stidom i umorom, svestan nepromenljivosti i nezadrživosti vremena, potiskuje ljubav: „Niti imam čega što želim, niti čega što žalim".
Dok ona moli za njegovu ljubav, on je zanet mišlju o nebu. U njemu pronalazi skrivene veze, simbole, boje i utehu.
Jesen takođe poprima univerzalno značenje, simbolizuje sam život. Roman počinje iskazom: „Jesen, i život bez smisla", koji Crnjanski kroz čitavo pripovedanje iznova dokazuje, te tako lebdimo nad stranicama romana bez utiska da je ikad završen.

Piše: Jovana Đurišić

Podeli ovu vest

20/11/2014 0 comment

Karamatina kuća u istoimenoj ulici u Zemunu jedna je od najstarijih i najlepših u tom delu grada. Podigao je zemunski trgovac Kuzman Jovanović, davne 1764. godine. Rodonačelnik porodice Karamata, Dimitrije, doselio se u Zemun iz Katranice u Egejskoj Makedoniji (sada Pirgi u Grčkoj), zajedno sa bratom Anastasom. Odmah po dolasku u Zemun, braća ...

23/01/2022 0 comment

Pitoreskni grad okružen vinogradima, smešten na severoistočnim obroncima Fruške gore, uz Dunav, više od dva stoleća bio je središte duhovnog, ...

25/01/2022 0 comment

U proleće 1804. godine Prvi srpski ustanak je uzeo maha, a ustanici opseli veća mesta i oslobodili dobar deo Beogradskog pašaluka. Ustanike ...

20/01/2022 0 comment

Sastav Kalem održaće solistički koncert 22. januara od 20 sati u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine. Nakon koncerata širom Srbije, došao je trenutak ...

20/01/2022 0 comment

Sveti Jovan Krstitelj proslavlja se danas kao krsna slava u mnogim srpskim porodicama. Na današnji dan jevanđelista i apostol Luka poželeo je da ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti