Oko sokolovo Samsona Černova, Rusa koji je zadužio Srbiju

Oko sokolovo Samsona Černova, Rusa koji je zadužio Srbiju

Ako prelistamo fotografije, razglednice ili ilustracije iz perioda Balkanskih i Prvog svetskog rata, sa motivima iz Srbije ili srpske vojske, susrešćemo imena srpskih ratnih fotografa i ratnih slikara, pre svih Riste Marjanovića, a onda i vojnog sveštenika Šukovića ili Vladimira Becića...

Ređe ćemo susresti ime Samsona Černova, koji je napravio, možda, najviše fotografija, uradio veliki broj umetničkih slika i snimio nekoliko dokumentarnih filmova.
Ovaj ruski fotograf i slikar je bio rečitiji i bolji predstavnik Srba u svetu od mnogih državnih zvaničnika. Ali, izgleda da su ga Srbi zaboravili, kao što su zaboravili i Arčibalda Rajsa.

O njemu nema mnogo pouzdanih podataka, smatra se da je rođen oko 1887. i da je sa 17 godina, kao dobrovoljac, pristupio ruskoj vojsci u Rusko – japanskom ratu. U Srbiju je došao 1912, kao dvadesetpetogodišnjak, da bi bio ratni dopisnik ruskih listova Novoje vremja (dnevni list) i Ruskoje slovo (mesečnik). Po podacima kojima je raspolagao šef srpske obaveštajne službe, Dragutin Dimitrijević Apis, Černov je u Rusiji imao porodicu, suprugu i troje dece. Ovaj Rus je, najverovatnije, sklopio ugovor i sa francuskim izdavačima, te su njegove fotografije objavljene i u pariskom časopisu L' Illustration.

samson cernovSamson Černov

Nije ni stigao da ode iz Srbije, a već je otpočeo i Drugi balkanski rat. Snimao je velike napore srpske vojske i naroda, kao i posledice bugarskih zločina.
Osim neosporne fotografske veštine, Černov je imao i drugu, ređu osobinu; da svoje fotografije sredi i složi kao priču, te da ih izloži javnosti na uvid. Od 400 – 500 fotografija iz balkanskih ratova Černov je, u avgustu 1913. godine, priredio izložbu u beogradskom Oficirskom domu (danas je to zgrada Studentskog kulturnog centra). Te fotografije se danas čuvaju u Arhivu Srbije u Beogradu, složene u četiri albuma.

Izgleda da to nije bila prva izložba ovih fotografija, jer ondašnje beogradske novine pišu da su se u lepotu Černovljevih fotografija uverili i Englezi, a u novembru iste godine održao je i predavanje u Parizu.

U proleće 1914, u Petrogradu, u uglednom hotelu Astorija, on je, pored fotografija, izložio i slike u ulju širine od jednog do dva metra. Černov je svoje fotografije iskoristio kao predloške za velike uljane slike. Miroslav Spalajković, poslanik Srbije u Rusiji, izvestio je vladu: „Većina ovdašnjih boljih umetnika razgledala je ove radove, i našli su da ove slike po svojoj sadržini predstavljaju retku vrednost, a po svom umetničkom uspehu idu uz radove ruskog slikara Vereščagina".

Samson Černov se kao dopisnik iz Srbije pojavio ponovo neposredno posle Sarajevskog atentata. U septembru 1914. godine, on je od strane Vrhovne komande Srpske vojske priključen filmskoj ekipi Đoke M. Bogdanovića, vlasnika bioskopa Kasina. Oni snimaju događaje na frontu prema Savi, razrušeni Šabac, prelazak srpske vojske preko Save i dejstva u Sremu, kao i razaranja Beograda od strane Austrijanaca.

Černov nije napustio Srbiju ni posle sloma 1915. i povlačenja prema Albaniji. Zajedno sa vojskom i narodom prešao je albansku golgotu, i na tom putu napravio najdramatičnije snimke bezgranične snežne beline i usamljenih srpskih vojnika koji se bore sa hladnoćom,
glađu i neprijateljem.

Sam Nikola Pašić, predsednik srpske vlade, odlučio je na Krfu da Samsona Černova pošalje u Evropu, da tamo pronosi istinu o patnjama srpske vojske i naroda.
Černov se potrudio da to poverenje i opravda. Petog juna 1916. godine u Galeriji Kraljevskog instututa u Londonu otvorena je izložba fotografija i akvarela sa motivima iz srpskih ratova od 1912. do 1915. godine. Izložbu je otvorio ruski veliki knez Mihail Mihailovič Romanov, stric cara Nikolaja II, a bili su prisutni svi ambasadori savezničkih država. Sa Krfa je došao i Nikola Pašić.

Autor izložbe, Černov, više od sat i po je svedočio o patnjama srpskog naroda u borbi za oslobođenje od Turaka i odbrani od Austrijanaca i Nemaca. Preko šest stotina zvanica je ćutke i sa saučešćem odslušalo ovu potresnu priču. Sutradan su sve ugledne engleske novine objavile prikaze ove izložbe. Novinar Evening newsa svoj prikaz je završio rečima: „Englezi, ne treba da se plašite tih mračnih boja. Idite da vidite kako se jedan narod sjajno borio i kako se i mi moramo boriti da ne bismo dočekali sudbinu ovog slavnog, herojskog naroda."

Izložba je bila otvorena do avgusta. Poseta je bila velika, a tiraž kataloga, albuma sa dvadesetak odabranih fotografija štampanih kao razglednice, morao je biti doštampavan.

cernov vojnici

Podeli ovu vest

01/11/2015 0 comment

Jesen je vreme kada se posle berbe kukuruza on komiša i stavlja u ambare. A u okolini Boljevca, po starim običajima se kod ovog velikog posla poziva na mobu. U ovom kraju obično se za ovaj posao čuju reči ljučtenje i lupenje, a komišanje se vrlo retko govori. Kad se kukuruz sa njive obere, kolima se preveze kući. Ako koji domaćin nabere dosta ...

17/09/2017 0 comment

Vreme prvog naseljavanja i postanka Zaječara ne može se tačno odrediti. Najverovatnije potiče s kraja 17. veka ili, najkasnije, sa početkom 18. veka. ...

18/10/2017 0 comment

Na vrhu brežuljka iznad ušća Rzava u Moravicu, nalazi se Manastir Klisura u Dobračama, na levoj obali reke Moravice, pored puta ...

23/10/2017 0 comment

Tokom Građanskog rata Rusiju je napustilo preko dva miliona njenih građana.Jedan deo ruskih emigranata našao je svoje utočište u ...

19/10/2017 0 comment

Veoma lepa i živopisna nošnja iz Šumadije, očuvala se dobrim delom do današnjih dana.  Žene su se češljale na ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!