fbpx

Jedan Čovek i jedan rat – poezija Dušana Vasiljeva

Jedan Čovek i jedan rat – poezija Dušana Vasiljeva

Pesnik Dušan Vasiljev jako mlad spoznaje okrutnosti rata. Kao osamnaestogodišnjak bori se na italijanskom frontu, a iz rata se vraća bolestan, iznemogao, razočaran. Njegova poezija nam osvetljuje posledice rata iz lične perspektive i daje sliku duhovne klime toga perioda. U pesmi „Čovek peva posle rata" lirski subjekt ostaje nemoćan pred grozotama posleratne stvarnosti. Povratnik zatiče osramoćenu i napaćenu porodicu. Gnuša se nemoralu koji je zavladao svetom, ali nema snage da mu se suprotstavi. Rat mu oduzima volju i on postaje nemo posmatrač života. Preispitivanje smisla ratovanja postaje povratnikova stvarnost.

„Ja sam se smejao u krvi do kolena
I nisam pitao: Zašto?"

Lirski subjekt izražava gnušanje prema sebi kao ratniku (krv i stradanje postaju realnost na koju je naviknut). Rat oduzima čoveku sposobnost slobodnog mišljenja i delanja i ono najdragocenije – ljudskost.

„Oh ja sam željan zraka! I mleka!
I bele jutarnje rose!"

Lirski subjekt sada ne traži ništa. Čezne za duhovnim mirom i čistotom. Rosa, vazduh i mleko simbolizuju nešto nežno, neuprljano.

U pesmi „Plač matere čovekove" Vasiljev sa ličnog plana prelazi na univerzalni: tuga majke koja ja rasplela svoju sedu kosu zbog gubitka sina postaje simbol svih majki. Majka Čovekova gnevno odbacuje sve idole i Boga. Čoveka vidi kao roba koji je prepušten na milost i nemilost nečemu nevidljivom.

Oh kad čovek nije Čovek,
Već rob Nekog, koga nema,
Od koga sam do juče milost iskala;
oh, kada je čovek gori nego crv, -
neka se raspe po zemlji anatema,
i neka se prolije sva crvena krv!..."

Život posle smrti i vaskrsnuće sačuvani su samo za sina Božijeg. Majka se sinu obraća sa „rođeni mrtvi sine", jer je čovek rođenjem predodređen na stradanje i patnju. Vasiljev ističe čovekov značaj, tj. značaj čovekove volje. Treba graditi hramove posvećene čoveku. U trenucima optimizma Vasiljev svu nadu polaže u ljude ali ipak njegovo ratno iskustvo uvek prevlada te se vraća stavu da su ljudi jedino ujedinjeni istom patnjom.
U pesmi „Žice" lirski subjekt da su posledice rata nepovratne. Čovek je trajno izgubio svoju plemenitost. Poraz i rezigniranost lirskog subjekta se dodatno pojačavaju figurama ponavljanja.

Ljudi su u nama duboko, duboko skriveni,
i ne mogu,
ne mogu,
ne mogu da se vrate..."

Autor: Jovana Đurišić

Podeli ovu vest

10/07/2013 0 comment

Dan nauke u Srbiji i 157 godina od rođenja Nikole Tesle, jednog od najvećih umova 20. veka, biće obeležen danas otvaranjem dečjeg naučnog kampa Centra za promociju nauke u Viminacijumu kod Kostolca, a u Novom Sadu će biti održana debata o novom brendiranju Srbije. Muzej Nikole Tesle iz Beograda gostovaće izložbom "Diplome Nikole Tesle" u ...

19/06/2022 0 comment

Jabuka, po svom značaju, kako od davnina, tako i danas, zauzima važno mesto među voćkama, naročito u Srbiji, gde su se oduvek gajile autohtone sorte, ...

14/06/2022 0 comment

Manifestacija „Dani kraljice Jelene“ održaće se od 15. do 19. juna 2022. godine u Raški i porti manastira Gradac.Manifestacija koja je od 2006. ...

25/06/2022 0 comment

U subotu 25. juna 2022. godine na bini na Kraljevom trgu održan je "Festival igre Zlatibor 2022", u organizaciji Baletskog studija " Adagio" iz ...

28/06/2022 0 comment

Vidovdan, praznik koga praznuje Srpska pravoslavna crkva 28. juna i jedan od najvećih srpskih praznika. Spada u nepokretne praznike, a po starom ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti