Prvi mehanički sat, delo srpskog monaha Lazara

Prvi mehanički sat, delo srpskog monaha Lazara

Prvi javni mehanički sat napravio je srpski monah Lazar Svetogorac 1404. godine u Rusiji, što će reći, gotovo 200 godina pre nego što su švajcarski časovničari, danas poznati kao najbolji majstori u svetu, osnovali svoj esnaf (1601. godine). Od oko 1200 znamenitih časovničara Evrope, ovaj sluga Božiji se, hronološki gledano, nalazi između drugog i četvrtog mesta.

Lazarov mehanički časovnik na tornju Kneževog dvora u Moskvi, jedan od prvih 10 takvih satova u Evropi, merio je vreme punih 217 godina, kada je zamenjen novim, koji je ubrzo nestao u velikom požaru. Izrađen je po narudžbini Velikog kneza Vasilija Dmitrijeviča i tada je koštao koliko i velika bogataška kuća.

sat-veb4b-300x225Minijatura iz 15. veka na kojoj je predstavljen srbin Lazar kako pokazuje velikom Knezu Vasiliju Dimitrijeviću svoje delo časovnik koji je izgradio na kneževom dvoru u Kremlju

U to doba, kako piše u ruskim izvorima, Lazarev časovnik je bio pravo tehničko čudo. Kao što se može videti na jednoj minijaturi iz 16. veka, imao je tri tega: jedan za pokretanje kazaljki, drugi za otkucavanje časova i treći za otkucavanje njihovih četvrtina, što je bilo dodatno čudo za ono vreme, kada minuti u drugim sredinama nisu imali značaja. Naravno da se monah Lazar nije smeo usuditi da ode na noge Velikom knezu moskovskom a da pre toga nije izradio bar desetak, možda i više sličnih časovnika širom Balkana. Uostalom, i sa minijature se vidi da je bio sed i da nije mogao imati manje od 55, 60 godina. Moguće je i da ga je Velikom knezu moskovskom preporučio lično Despot Stefan Visoki – govori mašinski inženjer Želimir Stefanović, istraživač srpskog časomerja.
Iako Lazarev časovnik iz Moskve nije sačuvan, jedan sat koji najverovatnije potiče iz tog doba još uvek se može videti na Hilandaru. To je, bez sumnje, najstariji časovnik na Svetoj Gori i, uopšte, našim duhovnim prostorima. Prema rečima našeg sagovornika koji ga je pre nekoliko godina opravio, ovaj mehanizam još funkcioniše. Po konstrukciji (zapinjača – ustavljač) i kovačkoj tehnologiji blizak je dobu onog moskovskog iz 1404, s tom razlikom što mu je umesto „Lazarevog" foliota (mehanički oscilator – takter u vidu dvokrake poluge sa pomičnim utezima sa obe strane, za podešavanje tačnosti) ugrađeno klatno, koje, po svemu sudeći, potiče iz 17. veka.

- Pretpostavljam da je neko od monaha – čaovničara, kojima Hilandar, čini se, nikada nije oskudevao, svojevremeno osavremenio taj sat, ugrađujući mu umesto foliota kao oscilatora, klatno, a ostavljajući sve ostalo sa zapinjačom, koja je dominirala u ranija dva, tri veka. Upravo to je učinio i Kristijan Hajgens 1657, kada je zamenio foliot Galilejevim klatnom, što je bila prava revolucija u tačnosti merenja vremena. Stoga nije nemoguće da je i taj sat napravio Lazar Svetogorac – kaže Stefanović i podseća da je Džems Džerald Vitrou smatrao da je industrijsku revoluciju podstakao mehanički časovnik, a ne parna mašina.

sat-veb-kalis-225x300

Časovnik na Kalemegdanu

A o pažnje vrednoj tradiciji srpskog časomerja svedoči i brojčanik časovnika na zvoniku srpskog manastira Sveti Đorđe, udaljenog 40 kilometara južno od Temišvara, na kojem su časovi označeni ne rimskim ili arapskim, već staroslovenskim brojkama (Az, Vjedi, Glagol, Dobro, Jest...). Isto kao i na Lazarevom satu iz 1404! Manastir su sagradili Brankovići još 1485. godine, i, koliko je poznato, ovo je jedini sačuvani brojčanik te vrste iz pre – Hajgensovog doba.
Časovnik se, inače, pominje i u Hilandarskom tipiku, a kako je Sveti Sava završio ovaj spis 1199. godine, može se zaključiti da se njegovo otkucavanje čulo i koju deceniju ranije. Čak i pod pretpostavkom da nije reč o mehaničkom, već o časovniku na vodu, ovaj podatak ne gubi na senzacionalnosti, jer se prvi takav sat (sopstvene izrade) u Zapadnoj Evropi pojavio tek 1251. godine, dakle najmanje pola veka kasnije, ne računajući onaj koji su Karlu Velikom poklonili Arapi.

S tim u vezi, zanimljivo je i da je srpski istoričar i enciklopedista, Stanoje Stanojević, u svojim istraživanjima došao do podataka, iz turskih izvora, da su Osmanlije, ulazeći prvi put sa vojskom u Skoplje, zaticali časovnike na visokim gradskim kulama iz, kako su govorili, „neverničkih vremena". A da su naši preci itekako dobro znali koliko je sati, vidi se i po drvorezu Volfanga Resa iz 1521. koji prikazuje časovnik (najverovatnije domaće izrade) na jednoj od Despotovih kula Beogradske tvrđave, kao i sličnom bakrorezu iz Pećke patrijaršije.srbinside

Podeli ovu vest

12/10/2013 0 comment

Neke poslove u selu prate posebni običaji. Moba je nekad bio veoma rasprostranjen običaj. Najčešće su mobe sazivane radi žetve žita, češće za žetvu zobi, nešto ređe za žetvu pšenice, a nikad za žetvu ječma ili raži. To su žetelečke mobe. Češće su sazivane u kotlinama Lužnice i Đetinje, a ređe u brdskim predelima. Žetelačke mobe počinju sredinom ...

10/07/2018 0 comment

NikolaTesla, slavni srpski naučnik jedan je od najvećih svetskih genijalaca svih vremena. Možda ste se zapitali,kako je postizao vrhunsku ...

14/10/2018 0 comment

U vreme cara Lava Mudrog (ili Filosofa), 911. godine, bilo je svenoćno bdenije u crkvi Vlaherne u Carigradu. Crkva je bila puna naroda. U pozadini je ...

16/10/2018 0 comment

Izložba Pogled izbliza. Atelje Paje Jovanovića posvećena je oživljavanju enterijera i evociranju atmosfere Jovanovićevog bečkog ateljea, čiji je ...

14/10/2018 0 comment

Vašar je kod Srba od davnih vremena bio najvažnije i najmasovnije društveno okupljanje, šaroliki skup povodom nekog verskog ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!