Blago Srbije - tradicionalno nasleđe Zlatibora

Blago Srbije - tradicionalno nasleđe Zlatibora

Narodna nošnja na Zlatiboru - I devojke i žene nosile su dugačku košulju, dinarskog tipa, šivenu od konopljanog („debelog" - „težinjavog beza"), zatim od lanenog - „ćetenovog beza", a za praznike i od polupamučnog („podatkanog" i „pamučnog beza") platna.

Od gornjih delova odeće nosio se kratak, crni sukneni jelek „prsluk" a preko njega beli sukneni „zubun" dok se ispod pojasa sa prednje strane stavljala uska kecelja „prežina". Obuvane su crne, vezene čarape i „građeni" opanci. Devojke su bile očešljane u dve pletenice obavijene oko glave, a praznikom se stavljao plitki crveni „fesić", dok su oko vrata nošeni nanizi od zlatnog ili srebrnog novca.Zimi je nošena dugačka vunena nabrana suknja, a preko suknenog„prsluka", ili pak, „grudnjak pamuklije" oblačio se „gunj", kratak sukneni haljetak s dugačkim rukavima. Neke žene oblačile su još i dugačku belu suknenu „aljinu" preko sveg odela. Kao deo mladine i praznične nošnje imućniji ljudi imali su libade i svileni pojas „bojader". Jedno od osnovnih obeležja ženske nošnje bilo je pokrivanje glave.
Nosio se i nakit od suvih biljnih plodova, najčešće đerdan od „karavilja", koji kad se navlaži opojno miriše.

narodna nosnja ZLATIBOR unutrasnja 1

MUŠKA NOŠNjA

Obavezni delovi muške nošnje su „košulja" i „gaće", zatim raznobojni vuneni „pojas", posebno obeležje daju „pelengiri", ili „pelengaće"-vrsta širih gaća od vunene tkanine (pelengiri) ili lanene (pelengaće) bele ili mrke boje. Od gornjih haljetaka nošeni su „zubunić", ili „gunjić", zatim „đečerma", „džamadan" i „gunj". Na glavi su nosili crveni fes („ves") s kićankom, vunenu pletenu crnu kapu „šubaru", a posle srpsko-turskog rata osamdesetih godina XIX veka sve češće i šajkače. Zimi se oko kape obavijao tkani vuneni šal, a leti je nošen i slamni šešir. Preko spomenutih haljetaka ogrtana je crvena kabanica, koju su ljudi obično nosili kada putuju na konju. Od obuće nošene su čarape, priglavci, nazuvice, „prijesni", „crveni" i „građeni opanci" isto kao i u ženskoj nošnji, još suknene „tozluke" ili „dokoljenice"

PESMA I IGRA ZLATIBORSKOG KRAJA

Naziv za igru uz pevanje ili sviranje je kolo i kolanje (kolalice, šetalice). prvi igrač u kolu je kolovođa, a poslednji drži kraj. Reč kec, za poslednjeg igrača u kolu, koristi se poslednjih godina. U prošlosti se za vođenje kola često govorilo: voza kolo, kolovođira dok se za ulazak u kolo kaže vatati se u kolo. (Vasić, 1990).

Muzička pratnja. Narodni svirači užičkog kraja koriste sviralu (frulu), dvojenice, kao i paljku i list, ali i instrumente industrijske izrade. U zlatiborskim selima igralo se i uz pratnju paljki i bubnja. Paljka kao naziv za tikvu, označava i ime narodnog muzičkog instrumenta u zlatiborskom kraju. On se tu javlja u dva oblika, kao tikva u koju se zatakne pisak klarinetskog tipa napravljen od zove, ili pak instrument koji je napravljen kao jednostavna imitacija klarineta Kao „uvozni" instrumenti, harmonika i klarinet takođe su našli svoje mesto u lokalnoj muzičkoj praksi. Treba spomenuti i bleh orkestre (trubačke), koji su se u zlatiborskom kraju javili između dva rata, a do svog punog značaja došli su 60-ih godina prošlog veka, osnivanjem čuvenog Dragačevskog sabora, a kasnije i Sabora trubača zapadne Srbije.

NARODNA IGRA

kolo99

Celokupan repertoar narodnih igara zlatiborskog kraja mogao bi se grupisati:
- orske igre (obredne i zabavne);
- igre sa posela;
- čobanske igre;
- dečije igre (Vasić, 1990).

Među orskim igrama značajno mesto pripada obrednim igarama čiji se uticaji vide u svadbenom ceremonijalu, a cilj im je da zaštite buduću bračnu zajednicu od uroka, dok je u posmrtnom ritualu trebalo da omoguće pokojniku i vezu sa „ovim" svetom i da se pokojnik „isprati" na „onaj" svet. Vašari su održavani u vreme preslava, crkvenih praznika, posle ophoda krstonoša, a igranke najčešće subotom. Na poselima i prelima igralo se kada se završi posao.

Igre sa posela, čobanske i dečije igre nisu imale muzičku pratnju. Učesnici čobanskih igara ili igara sa posela, bili su uglavnom mladi pa su se mogle izvoditi lascivne i nepristojne šale, ili su se nadmetali momci kako bi dobili naklonost devojaka ili se dokazali svojim umećem i snagom.

Bez obzira koliko su bila zauzeta poslom, deca su nalazila vremena i za igru. Najomiljenije dečije igre su tutumiša, sinova, žmure. Tutumiš je isto što i današnja popularna dečija igra Ćorave bake. To igraju deca po celom užičkom regionu (Vasić, 1990).

 

Podeli ovu vest

22/11/2014 0 comment

Odluka o tome da li će se srpska slava naći na Uneskovoj reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa biće doneta poslednje sedmice novembra. Slava kao prvi srpski samostalni predlog trebalo bi da skoro sigurno, mada uvek postoji mogućnost da ne, bude proglašena na zasedanju Komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe Unesko koje će ...

10/07/2018 0 comment

NikolaTesla, slavni srpski naučnik jedan je od najvećih svetskih genijalaca svih vremena. Možda ste se zapitali,kako je postizao vrhunsku ...

23/06/2019 0 comment

Na samo šest kilometara od Velike Plane, ušuškan u kotlini i okružen šumom, nalazi se svetinja od izuzetnog značaja za ...

23/06/2019 0 comment

Čuvenu Diznijevu fantaziju uživo izvodi Beogradska filharmonija zajedno sa šefom-dirigentom Gabrijelom Felcom na velikom koncertu na otvorenom ...

13/07/2019 0 comment

Ponuda jabuka sa srpskih voćnjaka ima tradiciju dužu od dva veka. Neke stare, autohtone vrste više ne krase naše krajeve, ali postoji ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!