Nadimak kod Sremaca - "špicname", na koji se svi odazivaju

Nadimak kod Sremaca - "špicname", na koji se svi odazivaju

Odvajkada Sremci su imali špicnamete i nadimke koje su aktivno upotrebljavali u međusobnom upoznavnju, sporazumevanju, prepoznavanju i šali.

Reč „špicname", je nemačkog porekla, i sastoji se iz dve reči spitz (oštar, šiljast, igla, zajedljiv) i reči name (ime), kada su te dve reči spojene, prevedene sa nemačkog znače „nadimak", ali u životu Sremaca ima značenje drugog ili pomoćnog prezimena. Kada se izraz prebaci u množinu dobije se špicnameti, ali onda to slovo „tˮ često ostane i u jednini, pa pravi i izaziva zabune i „velike raspraveˮ i na šoru na klupi u važnom „sremačkom parlamentuˮ . Čak postoji i „teorija zavereˮ da je to ustvari nekakav „nametˮ(!), ali ipak je to samo sremački prc ili igra reči i nadam se da će svi biti zadovoljni ovim objašnjenjem.

Špicname je star skoro koliko i prezime, neki datiraju čak iz 18. i 19. veka, i svi članovi familije se rado odazivaju na njega, često ga dopisuju uz svoje prezime i od malih nogu uče decu da znaju „čiji je", ako ga neko upita. Špicname ima oblik prezimena i završava se na „ić", "ski", "in", "ov" ili „ev", i nasleđuje se po muškoj liniji. Ponekad, ima slučajeva kada neki muški potomak ima dosta muške dece, i dobije svoj „nadimak" koji vremenom preraste u „drugi špicname". Kasnije predstavljanje njegovih potomaka bi izgledalo ovako, jer sve bitne „generalije" moraju biti sadržane: prezime, glavni špicname, drugi špicname, ime oca, sopstveno ime i ponekad dodaju i sopstvene nadimke, pa onda po dužini liči na latinsko američko.

E, kod „nadimka" i priča je mnogo komplikovanija, neprijatnija i opasnija jer nadimak se lično „zarađuje, stiče i dobija", bez obzira na pol i uzrast, obično protiv svoje volje i često je predmet ljutnje, svađa, a bilo je i tuča. Nadimak je naša „specijalnost", obično sadrži u sebi podsmeh, neku izraženu manu, osobeno ponašanje, fizičku karakteristiku ili pak trenutno ponašanje u nekom događaju. Kumovi nadimka su sami stanovnici sela, okupljeni u razne „sekcije", kao naprimer: muška jutarnja „kompanija" na raskršću, redovno društvo iz glavne seoske birtije, grupa ženturnjača ogovarača sa bezdana, ispred dućana ili pekare, babe i dede sa klupa na šoru, omladina i deca u školi, itd.

Najbolje je da nadimak dobiješ dok si mali pa se nekako navikneš, ti na njega i on na tebe, kao i tvoji rođaci i komšije, pa zajedno idete kroz život. Ima osoba koje imaju po nekoliko nadimaka, to su „viđeni" ljudi, što „aktivno" učestvuju u društvenom životu sela, stalni posetioci raskršća ili rečeno po našem „često se mešaju sa svetom". Posebno interesantno biva kad se doseli odrasla osoba, došlja ili dođoš u selo, i tada postaje meta pažljivog „osmatranja, snimanja i beleženja" njegovog ponašanja, navika, načina govora, fizičkog izgleda, zanimanja, načina rada i onda kad se niko nenada, kao grom iz vedra neba, „rodi" se nadimak. Brzinom svetlosti proleti novi nadimak kroz selo i ukoliko „legne", prvo mora da prenoći ali već sutradan, počinje da živi svoj život i svi znaju za njega. Nosilac nadimka može da se ljuti koliko hoće, ali njegova reakcija uopšte ne menja stvar. Spasa mu nema, nadimak se još više učvršćuje i dešavalo se da mu seoska deca, još „prkose" šorom i dozivaju ga iz parka i skroviti mesta. Od tog vremena, dođoš postaje nađoš, i sad on stiče pravo da „kumuje" nadimku nekom drugom dođošu.

Sremci vole Srem, svoje špicnamete i kad odu u inostranstvo vole i ružne nadimke, makar kakvi bili, a ima slučajeva da na registarske tablice baš njih postave. Sumljičavi bi rekli, kanda, oni stranci nerazumeju, pa ga neće zavitlavati i čačkati. Jedan Inđijac, pravi Sremac, sada živi u Kanadi, ispričao mi je kako je na svoje prve registarske table od auta stavio "SREMAC-1", a na druge nadimak: "MRLE-1". Planira još da izgravira malu tablu sa „špicnametom i nadimkom", i da je nekako prošvercuje u vasionski brod na Mesec, kako bi „svi znali" (?), da je taj upisani, baš on, a ne „neki drugi" Sremac !.

Spisak šimanovački prezimena i njihovih „špicnameta":

Radivojević – Vačić,
Đurđević – Marinković
Ćirković – Firgerov
Ljubinković – Tokić
Atanacković – Pepin
Živanović – Kazazev
Jovanović – Brbacki, Starčević
Stojković – Tanackov
Arsenijević – Đakov
Radosavljević – Ćosić
Todorović – Dudarev
Vujičić – Lićmanov
Živić – Kurlo
Grujić – Crnjin
Spisak šimanovački nadimaka

Pažljivo čitajte i vodite računa o akcentu na pojedina slova i onog momenta kad „potrefite" odmah će vam biti jasno o kojoj se osobi radi i zato nema potrebe upisivati lične podatke. Broj nadimaka u selu je neuporedivo veći i pokušaću da ih grupišem i složim, po pripadanju i poreklu imena, sličnosti i zajedničkom društvenom imenitelju:

1. Životinjskog porekla:
lis, buva, koza, jarac, ćurak, bire, gica, kobra, petlić, svrakonja, mrmoljak, vrabac, pače, tiče, gadža, lav, lavić, zec, zecovi, mišić, ćita, mačkov, konj, kuče, mrkov, pacov, skakavac, sova, macan, žabac, cuki, cule, grlica, gavra, slavuj, govedina, punoglavac, gusak, pipica, zeka, zek, fifi, aki-buva, belov, šarić, maca, vuk i vukoša, šljuka, lija, zmaj, bube.

2. Rođačkog porekla:
ujak, čikaja, čile, čika, baćula, baća, jedinac, braća,baja, sejka, bratić, mala, seša, duša, lela, soka, teja, "pucinka i micinka", milecka, lalika, papalala, tetana, babuca, babica, lola, čiči, deran, lala, miža, čičana, baba gaga, babula, tajkara, dedica, maza, keka, siroče.

3. Po poreklu jela i namirnica:
štrudla, tulumba, lebara, bundevaš, bundevara, valjušak, medeni, medena, griz, gricko, papula, bombonica, kompot, ćufta.

4. Stranog porekla:
francuz, rus, šveđan, jovčibač, pišta, šandor, bruder, bitola, boljševik, stranac, mesić, timoti haton, avram, slavonac, kubanac, švaba, čečen, tuđman, truman, madžarev, morgan.

5. Po osnovu zanimanja:
pilot, plekani, čipkar, šuster, ministar, fe, br-br, cirkus, šavrić, car, lucifer, zmaj, dućar, nemak, lajsna, livac, šerif, zlatar, pinter, flekica, moler, gumarabika, kalibra, kurir, ćurčija, špijun, struja, inženjer, ramadžija, licider, pekar, škare, stega, kamionac, haker, pendžeraš.

6. Po osnovu imena predmeta, biljaka i pojava:
čutura, bengeš, čokanj, patalone, rolka, naćvara, tepsija, trumbetaš, zubača, čičak, kajla, košava, munja

7. Po osnovu psiho – fizičkih stanja i osobina:
brzi, gedža, sila, glavonja, buša, mutko, guza, trta, grba, degen, genije, smota, migiš, litonja, beli, riđi, žuća, srce, šilja, oliva, puvara, džigerica, šiz, magi, prndača, kaljavi, ćihalo, uške, prpić, vrakalo, šiz, okija, njonja, pega, šmrlja, nogaša, trt, njušica, okija, sakajdo, čačkalo

8. Seksualnog porekla:
prca, prcoro, mrča, cajka, šojka, pickonja, piculinka, pimplika, prčule, pikić, kitonja, kurov.

9. Sportsko – estradnog porekla :
piksi, kemiš, burduš, aćim, fanđo, tajson

10. Nedefinisana:
dika, hajgaga, džoja, gigan, džija, capcara, lićak, fifa, bugi, papčina, rundoša, špića, pindaj, piđa, šulin, keštrica, šula, šuki, ribe, đekara, kenda, avor, bakika, rika, person, puca, krka, pungela, purlika, giga, semba, pureja, zuza, friša, bubuš, delčika, voki, piva, kinja, duta, kisa, kova, vova, šeka, đita, duda, džavela, zuke, čole, cane, punana, džuma, čibez, radak, šljaša, guga, buća, grasoje, racko, zlaja, linćar, skurća, vojiš, loška, sajkuša, sokobanjac, mire, ticko, luja, arlaš, kljukec, raban, kikaš, maciga, kvata, japa, kavuj, purka, rabež, ritla, tuč, vojiš, pega, panta, šmele, dale, mane, ćire, stine, raća, bube, daša, kira, patana, kambić, čauraš, maraš, lidoja, joja, rombaj, hanamika, grča, špiljer, capcara, purđa, kića, rombika, đita, pipelica, kikaš, keja, švića, bobaja, silver.

Prilikom čitanja, ako ste se nasmejali, oraspoložili, setili događaja i dragih ljudi onda sigurno nismo pogrešili. Ovim putem se izvinjavamo svima onima koji se ljute, jer nije bila namera da se bilo ko vređa. Kakvih nadimaka ima u drugim selima, mi smo odlično prošli. Dok je Srema i Sremaca, biće špicnameta i nadimaka i zato radujmo se svakom novom rođenom Sremcu i novom nadimku. Kad nas napusti naš sugrađanin, ostaje da živi njegov nadimak kroz sremačke divane i lepe uspomene u dugom sećanju.

sakupljač špicnameta, nadimaka i pisac teksta
inž.Ćirković V. Đorđe iz Šimanovaca

Podeli ovu vest

20/01/2014 0 comment

Sveti Jovan Krstitelj proslavlja se danas kao krsna slava u mnogim srpskim porodicama. Na današnji dan jevanđelista i apostol Luka poželeo je da prenese telo Svetog Jovana iz Sevastije,gde ga je posekao Irod,u Antiohiju,rodno mesto Jovanovo,ali je uspeo da izmoli samo Jovanovu ruku. Srpski narod izuzetno poštuje Svetog Jovana,pa je kao narodna ...

10/07/2018 0 comment

NikolaTesla, slavni srpski naučnik jedan je od najvećih svetskih genijalaca svih vremena. Možda ste se zapitali,kako je postizao vrhunsku ...

28/11/2018 0 comment

Studenica kao najznačajniji manastirski kompleks srednjovekovne Srbije i danas predstavlja veliki umetnički i duhovni centar srpskog naroda. Od XII ...

11/12/2018 0 comment

Spomen kompleks Milošu Obrenoviću u selu Gornja Dobrinja se nalazi u podnožju planine Maljen na 20 km severno od Požege. Sastoji se od crkve ...

11/12/2018 0 comment

Obrada metala u staroj srpskoj umetnosti može se pratiti od vremena prvih Nemanjića. Od najstarijih zlatarskih radova iz srpskih riznica sačuvala se ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!