Kameni dvorac solunskog ratnika u selu Mačkat

Kameni dvorac solunskog ratnika u selu Mačkat

Kada je izgrađen tridesetih godina prošlog veka, kameni dvorac u zlatiborskom selu Mačkatu, bio je više od čuda. Danas je, u senci čuvenih gurmanluka, gotovo zaboravljena priča o njegovom vlasniku, Soluncu, koji je od kralja, za svoje junaštvo, dobio dvorac.

Dobrovoljac u balkanskim ratovima, Ratko Šopalović najtežu ranu zadobio je u Prvom svetskom ratu, na Kajmakčalanu. Ostao je živ ali je oslepeo.

Hrabrog vojnika tada su u solunskoj bolnici posetili mnogobrojni oficiri, pa i kralj Petar Prvi, koji ga je pitao je li mu je žao izgubljenih očiju.

"Otac je odgovorio da mu nije žao očiju već da mu je žao što ne može više u borbu, kako bi ubio više Bugara i spasao više Srba", priča Gvozden Šopalović.

Posle lečenja, kralj je Ratku obezbedio i školovanje u Francuskoj, kumovao mu na venčanju i omogućio mu da sagradi dvorac na Mačkatu.

Sagrađen od sećanja i snova
Gradnja je trajala više od deset godina. Zidali su dalmatinski majstori, ispravljajući sve što nije bilo po Ratkovoj zamisli.

Svaki kamen je osetio, čitavu građevinu opipao, i ništa nije moglo da mu promakne: dvorac je bio njegova vizija, sećanje na građevinu koju je video negde na Mediteranu, pre nego što je oslepeo.

Otuda u Mačkatu zdanje sa 22 sobe i velikom salom: to je jedan kralj pokušao svom ratniku da nadoknadi bar delić izgubljenog, iako se hrabrost i plemenitost nisu merili blagom već srcem. Ljudima je ostavljano da pamte, ili zaborave.
Nažalost, kao i ovaj dvorac, koji propada, i sećanje na junaka iz Mačkata polako bledi.
"Pokušavamo, koliko možemo da se izborimo, država nema novca, opština ćuti", kaže Gvozden Šopalović. "Mnogo treba, dobro bi bilo da neko pomogne..."

Dvorac još nema status materijalne baštine, a njegovo održavanje i obnova preskupi su za potomke.

Dvorac u Mačkatu nije samo poslednja slika koju je Ratko Šopalović doneo iz sveta već i simbol jednog vremena i junaštva koji se, u čuvenoj prestonici pršute i jagnjetine, ne bi smeli zaboraviti.

Podeli ovu vest

23/03/2015 0 comment

 Naši krajevi imaju znatne površine pod divljim voćkama koje se kalemljenjem mogu oplemeniti, a isto tako i pojedinačna stabla po pašnjacima i šumama kalemljenjem mogu postati znatno korisnija i za voćare i za pčelare. Kalemarski vosak služi za premazivanje preseka na podlozi i kalem grančici prilikom kalemljenja, ali i za premazivanje ...

10/07/2018 0 comment

NikolaTesla, slavni srpski naučnik jedan je od najvećih svetskih genijalaca svih vremena. Možda ste se zapitali,kako je postizao vrhunsku ...

28/11/2018 0 comment

Studenica kao najznačajniji manastirski kompleks srednjovekovne Srbije i danas predstavlja veliki umetnički i duhovni centar srpskog naroda. Od XII ...

11/12/2018 0 comment

Spomen kompleks Milošu Obrenoviću u selu Gornja Dobrinja se nalazi u podnožju planine Maljen na 20 km severno od Požege. Sastoji se od crkve ...

11/12/2018 0 comment

Obrada metala u staroj srpskoj umetnosti može se pratiti od vremena prvih Nemanjića. Od najstarijih zlatarskih radova iz srpskih riznica sačuvala se ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!