fbpx

Sremski kulen na starinski način

Sremski kulen na starinski način

Prvi put reč kulen spominje se u Riječniku srpskog jezika Vuka Stefanovića Karadžića objavljenom 1852 godine u Beču. Prema opisu kulena koji je tada dao Vuk ova kobasica više bi odgovarala današnjem švarglu nego današnjem kulenu. Reč kulen je grčkog porekla ''kolum'' koja u prevodu znači debelo crevo. Znači, kulen je velika kobasica ili kobasica u debelom crevu. Od drugih kobasica sremski kulen se razlikuje po tome što se u njegovoj izradi koriste najkvalitetniji komadi svinjskog mesa. Posebno mora biti dobar odnos između mesa i slanine, soli i praprike.

Prva kulenijada je održana na salašu Branka Hodoba u Sremskoj Mitrovici, 1999.godine. Grupa entuzijasta i zaljubljenika u kulen, uz hladan špricer, dogovoriše se da naprave prvu kulenijadu i zvanično imaju ime i prezime onog ko najbolje ume i zna da napravi kulen. Kako se vest o kulenijadi brzo proširila Sremom, svake godine broj predatih kulenova se povećavao. I svake godine pobednici su slavili, a ostali se trudili da naprave bolji kulen i da sledeće godine budu prvi, najbolji. Mesto kulenijade se menjalo: od salaša ''Hodoba'', preko, Hotela Srem, Bare Zasavice, pa sve do 9. sremske kulenijade, kada se preselila u Erdevik i ono je postalo tradicionalno mesto održavanja.

Danas neki veći prerađivači mesa počinju da proizvode kulen sličniji tradicionalnom izgledu, ali češće po obliku, a ne po ukusu. Pravi kulen se još uvek može kupiti samo u lokalnim mesarama širom Vojvodine. Kulen u Sremu predstavlja veliku tradiciju i sremci ga smatraju izvorno svojim, te ga stoga i zovu samo kulen.

Postoje mnogobrojni recepti za sremski kulen, jer nekada je svaka porodica u Sremu imala neki svoj tajni recept za pripremu istog. Kulen bi trebao da bude što krtiji pa su neki pribegavali i dodavanjem goveđeg mesa, što se smatra ne dozvoljenim s obzirom da je pravi kulen isključivo od čistog svinjskog mesa. Jedan od recepata sledi i ako u mnogim drugim nema slanine, s obzirom da je nekad u Sremu češće u upotrebi pod tim nazivom bila tzv. sapunjara od koje bi kulen bio samo masniji, a to se upravo želelo izbeći.

Recept za domaći sremski kulen:

Sastojci: 10 kg svinjskog mesa, 1 kg tvrde slanine, 220 g soli, 200 do 250 g ljute aleve paprike, 20 g crnog bibera, 1 kašika kašastog belog luka, 1 dl kvalitetnog ruma, 30 g šećera.
Za kvalitetan domaći kulen bira se kvalitetno meso od buta, plećke i krmenadle svinja starih između 1,5 i 2 godine. Posle pažljivog čišćenja od žilica i opnica, meso iseći na komade 5 h 3 cm i dodati sve začine pa odložiti u prohladnu prostoriju da odstoji 3 do 5 dana na temperaturi 5 do 8°C, što zavisi od dnevne - sobne temperature. Posle odležavanja meso samleti kroz rešetku 10 mm i odmah puniti u kate ili druge omote. Kulen dobro uvezati, oprati od masnoće, nanizati na štapove i ostaviti da se ocede i prosuše 24 sata. Dimiti ih na hladnom dimu (od bukovog drveta i piljevine) mesec dana, svakog trećeg dana (dva pauzirati). Ako je vreme vlažno, kulen češće dimiti, a za to vreme kulen u crevu okrenuti dva do tri puta. Kulen čuvati u prohladnim, promajnim i suvim prostorijama. Kad dođu topliji dani uneti ih u suv i provetren podrum (na 18°S). Sazru posle 4 do 5 meseci, a u većim katama i oko pola godine. Može se čuvati i preko godinu dana.

Podeli ovu vest

22/08/2013 0 comment

Na prostoru Široke čaršije u Leskovcu 26.avgusta počinje tradicionalna „Roštiljijada" i traje do 4.septembra. Ove godine se očekuje rekordan broj gostiju,a tokom manifestacije biće organizovan izbor se najveću pljeskavicu na svetu, koja je prošle godine oborila Ginisovu knjigu rekorda težinom od 51 kilogram. Manifestacija pod nazivom Leskovacka ...

23/01/2022 0 comment

Pitoreskni grad okružen vinogradima, smešten na severoistočnim obroncima Fruške gore, uz Dunav, više od dva stoleća bio je središte duhovnog, ...

25/01/2022 0 comment

U proleće 1804. godine Prvi srpski ustanak je uzeo maha, a ustanici opseli veća mesta i oslobodili dobar deo Beogradskog pašaluka. Ustanike ...

26/01/2022 0 comment

Krajem januara beogradsku publiku očekuje peta edicija festivala Rosi fest, u kojoj će se od 25. do 29. januara 2022. godine održati raznovrsni ...

20/01/2022 0 comment

Sveti Jovan Krstitelj proslavlja se danas kao krsna slava u mnogim srpskim porodicama. Na današnji dan jevanđelista i apostol Luka poželeo je da ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti