Prva sijalica u Srbiji zasijala u Kragujevcu

Prva sijalica u Srbiji zasijala u Kragujevcu

Danas je struja uglavnom dostupna svima u našoj zemlji, ali u drugoj polovini 19. veka sijalica koja svetli bila je pravo čudo, u koje je i veliki svet, ne mnogo pre nas, gledao sa divljenjem.

Prva sijalica u Srbiji zasvetlela je u kragujevačkoj fabrici oružja, 1884, samo dve godine pošto je „svetleće čudo” prikazano na Svetskoj izložbi u Parizu. U Čaurnici, jednom od pogona tadašnjeg Vojnotehničkog zavoda, upalio ju je tehnički direktor fabrike inženjer Todor Toša Selesković. On je, prethodno, instalirao „Šukertovu” centralu sa dinamo-mašinom jačine pet konjskih snaga i kapaciteta 30 sijalica od po 16 vati i dve lučne lampe od po 1.200 vati. Spektaklu su prisustvovali kralj Milan Obrenović i kraljica Natalija, sa dvorskom svitom i predstavnicima vlade.

Ove, kao i mnoge druge, podatke iz istorije elektrifikacije Kragujevca i Srbije prikupio je Toma Todorović, novinar i publicista zaposlen u ovdašnjoj „Elektrošumadiji”. To preduzeće, koje je ove godine proslavilo pola veka postojanja, za novu 2014. priprema obimnu monografiju čije će se izdavanje poklopiti sa još jednim jubilejom, 130 godina otkako je u našoj zemlji zasvetlela prva sijalica.

– Godinama sam prikupljao podatke koji, ako se iskoriste na pravi način, mogu biti značajna istorijska građa za neka nova pokolenja istraživača – kaže naš sagovornik.

Godinu dana posle spektakla kragujevačka fabrika oružja dobija još dve dinamo-mašine proizvođača Sigmunda Šukerta iz Nirnberga. Sa još osam lučnih lampi i sto sijalica, osvetljeni su svi pogoni Vojnotehničkog zavoda, koji je 1885. bio jedina „svetla tačka” u Kragujevcu. Tek sa ulaskom nemačkih trupa u Srbiju, 1915, ovaj grad će dobiti prvu električnu mrežu, tada dovoljnu za napajanje samo nekoliko vojnih objekata.

elektricnacentrala vojnotehnicog zavoda

Električn centrala vojnotehničkog zavoda u Kragujevcu oko 1910.godine

Po oslobođenju u mnogim gradovima u Srbiji počinju da rade električne centrale, a svoje prvo osvetljenje Kragujevac je dobio 1928, do kada je strujom snabdevan isključivo iz Vojnotehničkog zavoda. Centralu sa dizel motorom „dajc” od 270 konjskih snaga i generatorom firme „Braun Boveri” od 168 kilovolti, četiri trafostanice i podzemne kablove u dužini od 3. 400 metara izgradilo je i postavilo Akcionarsko društvo „Jelica“ iz Čačka, čija je ponuda na konkursu ocenjena kao najpovoljnija.

Po popisu iz 1931, Kragujevac je imao 27.208 stanovnika, a pretplatnika je bilo 2. 870. Potrošači su te godine svrstani u kategorije, a za svaku je važila posebna cena struje.

– Kafane i radnje su plaćale između sedam i devet dinara za jedan kilovat, domaćinstva od dva i po do tri dinara, s tim da je, za razliku od ovog našeg vremena, cena bila niža ako potrošiš više. Najskuplja struja bila je za bioskope, koji su kilovat plaćali deset dinara – navodi Todorović.

Do Drugog svetskog rata struju je dobilo još šest opština i naselja u Šumadiji, Lapovo, Rača, Batočina, Ravni gaj, Knić i Stanovo, a po oslobođenju, 1945, tek osnovano Električno preduzeće Srbije (EPS) preuzima sve elektroenergetske objekte na teritoriji Kragujevca. Električnu mrežu u ovom delu Srbije u to vreme održava svega 29 radnika.

Sredinom pedesetih godina prošlog veka, prema rečima našeg sagovornika, uočene su i prve zloupotrebe, a zbog neredovnih platiša morale su biti uvedene i kaznene mere.

– U to vreme, svaki potrošač koji u roku od pet dana ne bi platio struju bio je isključen sa mreže. Za novo priključenje morao je da plati kaznu od najmanje sto dinara i račun za naredni mesec, prema potrošnji iz prethodnog. Tada su se pojavili i prvi „lopovi”. Bila su to posebna sijalična grla sa utičnicom za peglu ili rešo. Nisu potrošači krali struju, ali su tako izbegavali plaćanje takse za korišćenje elektrotermičkih uređaja – objašnjava Todorović.

Danas, kada se naša elektrodistribucija bori sa mnogim problemima, viškom radnika i sa sve većim brojem neredovnih platiša koji zbog teškog materijalnog položaja nisu u stanju redovno da izmiruju svoje obaveze, možda je dobro da se vratimo u prošlost i pogledamo na koji način je struja stigla na naše područje i sa koliko napora je mali broj ljudi uspevao da održava i Srbijom širi „svetleće čudo”.

Podeli ovu vest

03/01/2014 0 comment

U Galeriji Beogradske tvrđave, u Unutrašnjoj Stambol kapiji u toku je izložba grafika drvoreza i bakroreza Srpske pravoslavne crkve. Na izložbi će biti prikazani drvorezi nepoznatih autora iz 17. i 18. veka iz Muzeja Srpske pravoslavne crkve. U Muzeju Srpske pravoslavne crkve u Beogradu čuvaju se četiri autentične drvorezne ploče nepoznatih ...

18/11/2019 0 comment

Jedna od najstarijih sorti jabuka u našim krajevima. Plod jabuke Šumatovka je sitan i srednje krupan, crvene boje i blago ...

27/10/2019 0 comment

Sveta Petka je poreklom Srpkinja,rođena u Vizantiji, u gradu Epivatu. Živela je i umrla u 11.veku.Po smrti imućnih roditelja, svetica podeli ...

05/11/2019 0 comment

U 2019. godini, proslava Dana Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu, 06. novembra, proteći će u znaku mode. Tim povodom biće otvorena izložba Moda u ...

11/11/2019 0 comment

Srpska ramonda je biljka koja raste Srbiji, uglavnom na istoku i jugoistoku, kao i na planini Kajmačalan čiji je najviši vrh Sveti Ilija (2524 ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!