"Tri šešira" - najčuvenija skadarlijska kafana

"Tri šešira" - najčuvenija skadarlijska kafana

Više od jednog veka u današnjoj Skadarskoj 29 postoji čuvena kafana Tri šešira, koja, zahvaljujući svojim slavnim gostima ima svoju dugu i zanimljivu istoriju. Ova najstarija i najčuvenija skadarlijska kafana pominje se u mnogim veselim pričama i anegdotama. Kada bi se pisala njena hronika morali bismo početi od 1864. godine, kada se ovaj kraj zvao Šićan mala, jer od tada datiraju njeni prvi pomeni.

Komediograf Nušić, istoričar kafana starog Beograda, beleži da se ranije na mestu kafane Tri šešira nalazila Dimovićeva radionica šešira: "Na kući je bila istaknuta firma na kojoj su bila od lima izrezana tri šešira. Ti su šeširi dugo stajali i docnije, kada je fabrika prestala da radi, a kad se u toj kući otvorila kafana, koja je sobom i bez ikakvog krštenja, ponela ime Tri šešira..." Po daljim Nušićevim podacima, vidimo da je ova poznata kafana i u njegovo vreme bila "sedište beogradske boemije", ali se tu, po komediografu "izmešala i druga publika". Dok Nušić u svojim sećanjima piše da ova kafana "nije vrlo stara" u drugim publikacijama nalazimo podatak da se za nju zna od 1864. godine, kada je u Beču umro Vuk Karadžić.

Za procvat kafane Tri šešira bilo je od presudnog značaja rušenje kafane Dardaneli, centra ondašnje boemije, koja nastavlja svoje romantične sedeljke u Skadarliji. "Političari su ovde dolazili zbog umetnika, beleži arh. Sekulić, a umetnici zbog poznatih književnika i kritičara, glumci zbog jednih i drugih. Katkada su svi oni, sa ostalom publikom, dolazili zbog Čiča Ilije ili "Starog gospodina" Milorada Gavrilovića, Bore Stankovića, Žanke Stokić ili Dobrice Milutinovića, kao i zbog mnogih drugih stalnijih gostiju. Tu se čulo mnogo pametnih misli, tu je izgovoreno mnogo humora, često visoke satirične i ponešto i filozofske vrednosti... "

cica ilija pred kafanom tri sesiraČiča Ilija pred kafanom "Tri šešira"

Prvi gosti kafane Tri šešira bile su zanatlije i vlasnici u Skadarskoj ulici i najbližoj okolini. Njen najstariji gost od poznatih velikih umetnika je pesnik i slikar Đura Jakšić koji je kafanu Tri šešira nazivao "vinskim vrelom" i često igrao tablanet sa dokonim gostima. Kažu da je ovde ponekad navraćao i pesnik, opštinski lekar Jovan Jovanović Zmaj. Vladar smeha beogradske pozornice Čiča Ilija Stanojević nazivao je ovu kafanu svojom "drugom kućom". On je tada stanovao u kući Đure Jakšića, koja je bila u neposrednoj blizini kafane Tri šešira. Preko puta ove kafane stanovao je i "Stari gospodin" Milorad Gavrilović, pa nije ni čudo što je i ona njemu bila "druga kuća". Po kazivanju savremenika svojim pošalicama sve živo je u ovoj kafani oduševljavao Milovan Glišić, kao i Janko Veselinović, naročito kada bi uz gusle zapevao onu čuvenu pesmu s refrenom: "Mila majko, podigni me malko!" Večiti mladoženja Stevan Sremac ovde je krišom beležio kafanske doskočice za svoje priče dok bi Dragomir Brzak neumorno pričao čaršijske zgode i nezgode. Nušić sa Milom Krpom bio je neumorni zabavljač društva, kao i satiričar Radoje Domanović, koji nije znao da se umeri u piću. Rado su tamo pevani stihovi "na narodnu" Milorada Pavlovića-Seljančice, dok bi sa svojim doskočicama blistao Milorad Mitrović. Bio je omiljen gost i tadašnji emigrant iz Hrvatske A. G. Matoš, koji je u to vreme napisao najlepše stranice o srpskim piscima da bi ih, kasnije, najžešće, napadao. Sedeli su tu često nerazdvojni pobratimi Dis i Sima Pandurović, a navraćao i mladi romansijer Milutin Uskoković. Tu je ispijao svoje mnoge čokanje rakije, često natmureni, mrzovoljni naš veliki romansijer Bora Stanković.

U društvu svojih dragih prijatelja iz Tri šešira uživali su i mnogi poznati stvaraoci početkom ovog veka iz naših krajeva pod tuđinskom vlašću: Laza Kostić, Ivo Vojinović, Vladimir Vidrić, Aleksa Šantić. Velika slikarka Nadežda Petrović dovodila je ovde 1904. godine na večeru svoje prijatelje - slovenačke likovne umetnike i vajara Ivana Meštrovića, koji ju je u pismima simbolično oslovljavao sa "jugoslovenska Nada". Malo kome je poznat podatak da je kod Tri šešira svečano proslavljeno pokretanje prvog broja Politike dok su njeni osnivači — braća Ribnikar, urednici i saradnici bili redovni gosti skadarlijskih kafana. Od gostiju iz inostranstva ova kafana pamti imena Alfreda Jensena, Petra Egea, Hermana Vendela, Alojza Šmausa, Aleksandra Ivanovića Kuprina i dr. Zahvaljujući prijateljstvu sa prvakom scene Miloradom Gavrilovićem kod Tri šešira nezaboravne noći su provodili čuveni evropski glumci: Koklen, Savlini, Noveli, Simbatov-Južin...

Sećajući se prijatnih večeri provedenih u društvu svojih kolega prvak drame beogradskog Narodnog pozorišta Raša Plaović nam je jednom prilikom rekao: "Svojim rasporedom odaja kafana Tri šešira, naročito onaj njen deo iz dvorišta, bio je, u stvari, stecište glumaca i ostalih srodnih bliskih ljudi. U Tri šešira sam dolazio posle predstave sa svojim drugom Dušanom Radenkovićem i sedeli smo u društvu onih vrhovnih: Čiča Ilija, Gavrilović, Dobrica, Ginić, Žanka, Antonijević... Najviše je bilo u razgovoru anegdota i sećanja, katkad smo igrali karte, u sitne pare, uz veliku galamu i smeh. Ponekad je dolazio i neki malo više 'natopljeni' kolega i stvarala se posebna, vesela atmosfera. Ali, tu nije bilo bahatnosti..."

Kad je jednom šetajući zimskom Skadarlijom pozorišni kritičar Dušan Krunić zalutao u "glumačku sobu" Tri šešira zabeležio je u svojim sećanjima da je video čuvenog glumca Bogoboja Rucovića sa njegovim nerazdvojnim pratiocem - tamburašem Bucom. Kad se pozdravio sa Rucovićem on je okupljenom društvu na italijanskom jeziku recitovao Dantea i Petrarku, a potom veoma zanimljivo pričao o gostovanju Novelija u Beogradu.

U kafanu Tri šešira pored pevača Mijata Mijatovića rado je u narodnom odelu dolazio popularan preko radio-talasa frulaš čika Sava Jeremić. "Uvek kad dođem u Skadarliju sedim kod Tri šešira," rekao je u jednom razgovoru čika Sava. "Ovu kafanu je nekad držao Stojan Krstić, moj zemljak. Tu sam i počeo da sviram. Bilo je to 1928. godine. Tu sam prvi put video Nušića, Pašića, Radenkovića, Carevca..." Sve do pre jedne decenije okupljali su se u kafani Tri šešira i Skadarlijski veterani - čika Đoka, Bata, Milan, Slobodan, kao i nekad čuvene pevačice Sofka i Vuka Šeherović da se sete dobrih, starih vremena i zajednički zapevaju:

... i tako malo pomalo,
prolazi mladost moja... "

Prva gazdarica ove kafane bila je neka Kata, udovica Petra Jovanovića. A najpoznatiji vlasnik Tri šešira bio je Stojan Krstić sa ženom Natalijom o čijoj predusetljivosti prema gostima, posebno umetnicima, i danas se pričaju anegdote. Po kazivanju starih Beograđana gazda Stojan je u mladosti završio stolarski zanat i krajem prošlog veka došavši iz Sokobanje u Beograd zakupio Tri šešira, gde u društvu svojih prijatelja — boema provodi sve do smrti 1942. godine. A koliko je gazda Stojan voleo i poštovao pisce i glumce, svedoče mnogi umetnici koji su se dugo u njegovoj kafani hranili na veresiju dok je on novčano pomagao i postavljanje spomen-ploče na kući gde je stanovao Đura Jakšić.

Autor: Kosta Dimitrijević | Život boemske Skadarlije

Podeli ovu vest

28/10/2014 0 comment

Vokalna tradicija je najšira i najzanimljivija oblast muzičke tradicije užičkog kraja, a ispoljava se kao jednoglasno i dvoglasno pevanje. U dvoglasnom pevanju se razlikuju dva pevačka stila: stariji ― pevanje na glas ili iz vika i noviji ― pevanje na bas. Nazivi na glas i iz vika široko su rasprostranjeni u celom kraju. Oni se odnose na sve ...

10/07/2018 0 comment

NikolaTesla, slavni srpski naučnik jedan je od najvećih svetskih genijalaca svih vremena. Možda ste se zapitali,kako je postizao vrhunsku ...

08/08/2018 0 comment

Živela je u 12.veku,propovedala hrišćansku veru i zbog toga bila mučena i zlostvljana.Posečena je po naredbi kneza Tarasija na ovaj dan ...

13/08/2018 0 comment

Najznačajnija kulturna manifestacija u Raški „Raške duhovne svečanosti“, koja se održava od 15. do 19. avgusta, ove godine ...

10/08/2018 0 comment

 Iako je u Srbiju ušla tek kada je Knjaz Miloš 1831 godine u Kragujevcu osnovao prvi bleh orkestar, truba je za samo nekoliko ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!