Pregača kroz istoriju

Pregača kroz istoriju

U Etnografskom muzeju je  otvorena izložba „Seosko i gradsko, žensko i muško – univerzalno“, pregače o kecelje iz zbirki Etnografskog muzeja. Autori izložbe su Svetlana Mitrović, kustos u Etnografskom muzeju i Ivan Stanić, kustos u Muzeju nauke i tehnike. Izložbu će otvoriti Vesna Dušković, muzejski savetnik u Etnografskom muzeju u Beogradu.

U Etnografskom muzeju u Beogradu čuvaju se pregače, koje čine deo seoske nošnje, i kecelje koje su deo gradske nošnje.
Reč pregača potiče od praslovenske reči preg, što znači vezivati. Pregača pripada svakodnevnom inventaru ženske nošnje. To je četvorougaoni krojeni komad izrađen od crne vune, crnog atlasa ili pliša, ukrašen vezom pamučnim ili vunenim koncem, zlatnom ili srebrnom niti; vezuje se oko struka. Zaštitni je deo odeće i pokriva spoljni deo garderobe. Rađen je kako u domaćoj radinosti tako i kod terzija. Žena je pregaču nosila tokom celoga života i nije se pojavljivala bez nje. Devojčice su pregače nose preko košulje radi zaštite odeće, ali i radi toplote. U Mačvi bi svekrva, na drugi dan svadbe, opasavala nevesti pregaču koja je od tog momenta predstavljala njen bračni stausni simbol. Pregače izlaze iz upotrebe sredinom 20. veka.

Termin kecelja potiče iz mađarskog jezika (mađ. kocoy) i počinje da se koristi u gradskim sredinama u Srbiji od druge polovini 19. veka, s formiranjem građanske porodice i s pojavom posluge. Engleski naziv za kecelju – apron vodi poreklo od starofrancuskog izraza naperon, što u savremenom francuskom označava mali stoljnjak. Kecelja je odevni predmet koji se nosi na prednjem delu tela. Njena uloga je praktična, dekorativna ili ritualna, a ukazuje i na društveni položaj nosioca. Kecelje su izrađivane od pamuka, muslina, lana, platna, kože (kovači), gume, a neke i s dodatkom olova (rendgenski tehničar). Vezuju se oko struka. Postoje dva tipa kecelja – one manje, koje se protežu od struka do sredine butine ili malo duže, i one veće koje pokrivaju i gornji deo tela (poput kombinezona). Velika kecelja ima traku oko vrata (najrasprostranjeniji sistem vezivanja), ili trake koje idu preko ramena i ukrštaju se na leđima i spajaju s pojasom.

Kecelje kroz istoriju

U umetničkim predstavama drevnih naroda tanka je linija između kecelje i parčeta tkanine koje se obmotava oko kukova. U antičkoj Grčkoj, na ostrvu Kritu, boginja plodnosti je prikazana s keceljom, a kecelju su nosili i asirski sveštenici. One koje su pripadale egipatskim faraonima bile su ukrašene draguljima. U Evropi, u srednjem veku, najviše su ih nosile domaćice, trgovci, zanatlije i crkvena lica. Engleski berberi su, na primer, nosili kecelje na kockice, dok su kecelje kamenorezaca bile bele boje kako bi se na njima što manje videla bela prašina koja se stvarala prilikom obrade kamena. Obućari su nosili crne haljine kao zaštitu od crnog voska koji su koristili u radu. Mesari su nosili plave pruge, batleri zelene. Plave kecelje su obično nosile tkalje, pralje i baštovani. Od 16. veka kecelje su prihvaćene i kao modni detalj i bogato se ukrašavaju. Popularnost nošenja kecelje se tokom godina povećavala i smanjivala, zavisno od modnih trendova.

Iako je kecelja bila popularna među domaćicama, tek kasnih četrdesetih godina 20. veka postaje ikona američkih, a kasnije i naših domaćica, simbol porodične idile. Na masovno proizvedene kecelje tog vremena štampaju se motivi iz kuhinje: šerpe i lonci, kašike, tosteri, i ostali kuhinjski predmeti. Kasnih šezdesetih žena domaćica izlazi iz mode i ustupa mesto modernoj ženi koja vreme uglavnom provodi van kuće. Kecelje postaju simbol prošlih vremena i nose ih uglavnom starije žene.

Kecelje veliki modni povratak doživljavaju osamdesetih godina 20. veka zahvaljujući popularnim TV emisijama posvećenim kuvanju. Kuvanje kvalitetnih jela u kućnim uslovima postaje popularno, a kecelje, zbog svoje praktičnosti, postaju neizbežne. Danas kecelje u kuhinji nose i žene i muškarci, tokom kuvanja i pranja posuđa, za poslove koje su u prošlosti uglavnom obavljale žene.

Pregača ili kecelja je sačuvala svoju prvobitnu zaštitnu funkciju, i podjednako je koriste oba pola (mesari, kelneri/ce, berberi, sobari/ce, prodavači/ce i sl). Savremene kecelje krase različiti natpisi i dizajn, a najčešće sadrže samo logo određene firme. TOS

Podeli ovu vest

25/12/2016 0 comment

Ovaj blagi dan obavezno pada u pretposlednju nedelju pred Božić. Uveče pred Materice deca pripreme parče kanapa ili vunice i krišom ih stavljaju pod jastuk da nebi zaboravila praznik. Neki se bude pre majke, pa je vezuju pospanu;neki se vrte i traže priliku da iznenade majku i zavežu joj nogu. Ona se tobož otiima, brani i moli da je ...

10/07/2018 0 comment

NikolaTesla, slavni srpski naučnik jedan je od najvećih svetskih genijalaca svih vremena. Možda ste se zapitali,kako je postizao vrhunsku ...

17/08/2018 0 comment

Manastir i selo danas se nazivaju Lešje, dok je srednjovekovni oblik naziva, koji se spominje u pisanim izvorima, Leštije, što ...

19/08/2018 0 comment

Bitka na Ceru ili Cerska bitka bio je jedan od prvih bojeva Prvog svetskog rata u kome su srpske snage, pod vođstvom generala Stepe Stepanovića, ...

18/08/2018 0 comment

Treće godine propovedanja nove vere, Isus Hristos povede apostole i učenike svoje Jakova,Petra i Jovana u planinu, gde se u toku noći preobrazi pred ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!