Drenjine,plod zdravlja i dugovečnosti

Drenjine,plod zdravlja i dugovečnosti

Ne keže se bez razloga:"Zdrav kao dren", jer je on simbol zdravlja,otpornosti i dugovečnosti. Cornus mas, poznatiji kao dren, tradicionalni je čuvar našeg zdravlja, nesebično dajući „sve od sebe". I lišće, i koru i svoje zrele plodove...

Plodovi drena (drenjka) sadrže šećere, organske kiseline, tanoidne i mineralne materije, vitamin C, a kora sadrži tanoide. Zapravo, svi delovi biljke sadrže tanin i uspešno od davnina čuvaju čoveka od proliva i dizenterije. Dren je efikasan i za ublažavanje bola i grčeva u stomaku, ali i u slučaju javljanja ekcema, kožnih infekcija, gihta, bolesti jetre.

Tinktura od svežeg drena se može pripremiti tako što izgnječite 50 g svežeg ili suvog voća, stavite u 250 ml alkohola i držite 15 dana na sobnoj temperaturi, pritom često mućkate. Procedite, a zatim stavite u male posude. Možete uzeti do 15-20 kapi tri puta dnevno, razređenih u vodi, na duži period. Tinktura od lišća ili kore, pak, takođe podrazumeva stavljanje biljke u 250 ml alkohola i čuvanja na ovaj način tokom petnaest dana. Procediti i konzumirati do 10-15 kapi tri puta dnevno, razređenih u vodi.

Mnogo je običaja vezano za ovo, po mnogima sveto drvo. U Levču se na Uskrs komadić drena stavlja u vino, zdravlja radi, a na Đurđevdan deca se opasuju drenovom granom, ili ljuljaju na drenovom drvetu. U Mačvi je običaj da se božićnog jutra pojede drenov pupoljak. U česnicu se pored novčića stavlja i komadić drena. Na Cveti, Lazarevu subotu, Đurđevdan ili na Mladence deca se šibaju upletenom drenovom i vrbovom grančicom, sa željom da rastu kao vrba, da budu zdravi kao dren. On se posle porođaja daje porodilji. Ume da bude sveto drvo, zapis, oko koga će ići seoska litija, a bolesni bi ga celivali s nadom u ozdravljenje. Među Kučima (Crna Gora) postojao je običaj da se novoizabrani vojvoda okiti drenovom grančicom. U mnogim selima peče se rakija od drenjina, a u Drvaru svakog septembra održavaju se dani drenje. Batina od drenovog drveta odbraniće vas od vukodlaka, a na Biljani petak treba sakupiti grančice, pa se njima okite vrata, prozori, štale, da odbrane ukućane od veštica, od zlih demona, od psoglavih. Na Cvetnu nedelju pravi se svežanj od drenovog granja, donese kući, zatiče na krov da grom ne bije kuću. Takav svežanj zove se starić. U proleće, čim procveta, obratite mu se rečima „ja kad videh zelen dren, predadoh mu drem i lijen", a dremež, pospanost, lenjost i zimska učmalost nestaće...

Drenovo drvo je crvenkastosmeđe boje, teško i tvrdo, nalik je rožini, što mu i samo ime govori (od latinskog cornu = rog), veoma tanane građe, lepo se glača, tako da je odlično za izradu ukrasnih predmeta, štapova, lula, za rezbarenje minijatura. U stvari, drenovina je toliko tvrda i teška da je takoreći jedino drvo koje će u vodi potonuti i jedino će se Marko Kraljević pokazati čvršćim od suve drenovine...

Kada viđe da je za mejdana,
onda ište suvu drenovinu.
Donesoše drenovinu Marku:
kad je steže u desnicu ruku,
pršte pusta nadvoje, natroje,
i dv’je kaplje vode iskočiše.

(iz narodne pesme „Marko Kraljević i Musa Kesedžija”)

 

Podeli ovu vest

07/06/2014 0 comment

Po predanju, rodonačelnik plemena Maleševci  Potiče iz Stare Hercegovine.U drugoj polovini XIV veka, zbog svojih zasluga dobio je vojvodstvo u Berovu (Makedonijа). Učestvovao je u Maričkoj bici 1371. godine, gde je ranjen.Zbog nadiranja Turaka spaljuje kućе i seli se u Drenicu na Kosovu. Učestvuje u Kosovskoj bici 1389. godine. Kada se ...

01/02/2018 0 comment

Februar je čudan mesec. Kolebljiv i neodlučan. Možda zato što je najkraći. Mesec koji nagoveštava kraj mesojeđu, mesec karnevala,mesec ...

18/04/2018 0 comment

Među brojnim srpskim dinastijama najveći doprinos srpskoj državi i narodu dala je dinastija Nemanjića, koja je stolovala dva veka (1169-1371; 1381). ...

21/04/2018 0 comment

Od čitavog utvrđenog Karađorđevog grada,koji je sam vožd zidao od 1810. do 1812. i koji je u tom trenutku predstavljao najznačajniji građevinski ...

20/04/2018 0 comment

Autohtona, stara srpska  sorta kruške ječmenke spada u najstariju sortu i kod nas je uglavnom raširena na okućnicama i međama. ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!