Srećni badnjaci!

Srećni badnjaci!

Na Badnji dan u ranu zoru, pucanjem iz pušaka i prangija, objavljuje se odlazak u šumu po badnjak. Badnjak seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, u rano jutro, pre izlaska sunca. Zavisno od krajeva, birani su različiti badnjaci. U istočnoj Srbiji biran je cer; na zapadu, zavisno od kraja, su to hrast ili bukva; u smedrevskim selima se ne seče drvo za badnjak, već grana hrasta.

Broj badnjaka takođe varira zavisno od kraja. Negde se seče jedan badnjak, negde dva ili tri a ponegde i devet, a negde onoliko badnjaka koliko ima muškaraca u kući. Uglavnom je to značilo da se odseče jedna grana drveta, koja bi se tako cela nosila kući, ili se prvo kresala na više jednakih ili nejednakih delova.

Kad se vrate kući sa badnjakom,muškarci lože vatru i pristavljaju pečenicu,dok domaćice mese kolače i sva ostala jela za božićnu trpezu.

Badnje veče. Na Badnji dan uveče, čim padne mrak, domaćin unosi u kuću badnjak i slamu. Kada stupi preko praga, on pozdravlja ukućane rečima: "Dobro veče! Čestit Božić, srećno Badnje veče!" Domaćica i deca ga dočekuju unutra i pri tome posipaju pšenicom otpozdravljajući mu.

Badnjak se stavlja na ognjište ili peć i deo se odmah loži (u današnjim gradskim uslovima, gde ovo nije lako izvesti, loženju badnjaka može se prisustvovati u crkvenoj porti). Jedna grana badnjaka stavlja se uz istočni zid kuće, odnosno u ugao gde se se nalaze ikone i kandilo.

Slama se unosi zajedno sa badnjakom ili posle njega, i posipa po celoj kući, ili makar u prostoriji u kojoj je postavljena svečana trpeza. Ona simvolizuje slamu u pećini u kojoj se rodio Hristos. Ispod badnjaka ili u slamu pod stolom za kojim se večera ostavljaju se slatkiši i pokloni za decu.

Stari je običaj da kada se u kuću donosi slama kojom će se zastrti podovi neko od starijih kvoca, a za njim idu deca i pijuču. Domaćin koji donosi slamu pri tome baca raznovrsno žito, kojim tobože hrani svoje piliće. Ovo kvocanje i pijukanje ima sledeće simvolično značenje: kao što kvočka pod krilima prikuplja svoje piliće i zagreva ih materinskom ljubavlju, tako je Hristos došao da sve ljude sabere u jedno i ukrepi Svojom ljubavlju; i kao što se pilići hrane žitom, tako je On ljude nahranio i napojio Svojom naukom, jer je govorio: Ko je gladan neka dođe k Meni i Ja ću ga nahraniti, i ko je žedan neka dođe k Meni da pije vode žive.

Običaj je da se na Badnji dan uveče od glavice crnog luka iscepa dvanaest belih ljuski. Stave se na prozor i u svaku se sipa po malo soli. Tu ostanu da prenoće.

Sutradan, na Božić, najstariji član porodice sam prilazi prozoru, razgleda i zapisuje redom. U kojoj ljusci ima vode, u tom mesecu biće kiše. Ako je neka ljuska suva, i taj mesec biće suv. Tako se zapiše vreme za celu godinu.

Podeli ovu vest

10/05/2015 0 comment

Godišnje se u pirotskom kraju proizvede oko 60 tona kačkavalja. To nisu ni približno dovoljne količine da bi se podmirilo tržište. Zaštita kačkavalja treba da podstakne, pre svega, male porodične mlekare, koje bi se udruživale i zajednički nastupale na tržištima.Pirotski kačkavalj bio je najviše izvoženi proizvod iz Srbije još tridesetih godina ...

10/07/2018 0 comment

NikolaTesla, slavni srpski naučnik jedan je od najvećih svetskih genijalaca svih vremena. Možda ste se zapitali,kako je postizao vrhunsku ...

08/08/2018 0 comment

Živela je u 12.veku,propovedala hrišćansku veru i zbog toga bila mučena i zlostvljana.Posečena je po naredbi kneza Tarasija na ovaj dan ...

13/08/2018 0 comment

Najznačajnija kulturna manifestacija u Raški „Raške duhovne svečanosti“, koja se održava od 15. do 19. avgusta, ove godine ...

10/08/2018 0 comment

 Iako je u Srbiju ušla tek kada je Knjaz Miloš 1831 godine u Kragujevcu osnovao prvi bleh orkestar, truba je za samo nekoliko ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!