Divlja ljubičica je trajna proletna biljka s odebljalim i kratkim podankom iz kojega teraju nadzemne puzave vreže. Osim vrežama, biljka se razmnožava i semenom. Listovi srcastog oblika imaju peteljku. Tamnoljubičasti mirisni cvetovi, retko beli, stoje pojedinačno na prilično dugačkirn stapkama. Zreli semeni tobolac otvara se sa tri zaklopca iz kojih ispada malo i tamno seme.

 Raste na čistinama, izmedju grmlja, po senovitim mestima uz rubove šuma. Uzgaja se samo u vrtovima gde se veoma brzo rasprostranjuje.

Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju listovi, cvetovi i koren. Svi delovi biljke suše se u hladu na prozračnom mestu.

Lekovito delovanje: ljubičica se koristi u lečenju astme, tuberkuloze, glavobolje, nadimanja, gihta (uloga), zapaljenja grla, raznovrsnih osipa, ospica, šarlaha, plućnog katara. Zbog umirujućeg delovanja, ljubićica se uspešno koristi i u lečenju histerije, hipohondrije, nervoznog lupanja srca povezanog s osećajem straha i teškim disanje, kod nesanice, glavobolje.