fbpx

Lepota šidskog kraja na slikama Save Šumanovića

Lepota šidskog kraja na slikama Save Šumanovića

"Taj šidski kraj je najslikovitiji kraj i meni najlepši"

Sava Šumanović je zaista tako mislio, jer je tokom poslednjih deset godina nasliko više od tri stotine slika inspirisanih okolinom Šida. "Pretvorio se vremenom u portretistu sremskih pejzaža."

Lepotu sremskih krajina otkrio je Šumanović tokom kratkog boravka u roditeljskoj kući 1928. godine. Iznenada se vratio temi koju prethodnih nekoliko godina nije radio. Pejzaže koje je tada naslikao izložio je i prodao na izložbi u Beogradu iste godine. Moguće da je još tada nagovestio svoje namere u budućnosti. Ovu pretpostavku veoma potkrepljuje izjava koju je dao povodom izložbe u Beogradu i odnosi se na pejzaže. "Miris čudne čistote privukao me je i ja sam počeo da radim, da slikam osećajući ogromno zadovoljstvo u sebi što sam baš ja taj prvi slikar koji je došao da svojim slikarskim okom pređe preko nevinih, netaknutih, čistih i raskošnih sremskih njiva, preko ravnih polja i krivudavih puteva." Bio je to izazov kome nije mogao odoleti. Spoznao je da su mu oduvek na dohvat ruke bili najlepši motivi, sa kojima je imao jedinstvenu emotivnu vezu, neophodnu za stvaranje. Kroz nekoliko godina otpočelo je ostvarenje njegovog velikog sna, stvaranja sopstvenog stila. Otkriće lepota sremskih krajina dogodilo se istovremeno kada je u Parizu postala aktuelna tendencija povratka prirodi, kao reakcija na prethodne pokrete poput kubizma, futurizma, purizma i drugih koji su imali istraživački karakter i podrazumevali određene teorije i pravila. Za zagovornike neorealizma priroda postaje osnovna inspiracija, a umetnik nastoji da ostvari jedinstvo sa njom u dubokom ličnom kontaktu.

Dok su drugi umetnici u potrazi za idiličnim predelima i inspiracijom putovali u egzotične krajeve, na obale mora, Sava Šumanović je ono što želi pronašao u Šidu. Njegov destogodišnji rad, svojevrstan je letopis sremskog pejzaža.

sava sumanovic zima 3

Početak je bio težak. "Pred jednim novim krajem — Šidom — on je morao da stvori nov slikarski jezik. Trebalo je naći adekvatan slikarski izraz za polja, žito, proplanke, seoske kuće, prašnjive drumove obasjane suncem u razno doba dana, zlatne kukuruze, ambare, livade, vinograde i oblake. Šumanović je postepeno izgradio slikarski rečnik za sve te motive koji su bili novi i za njega, i za naše savremeno slikarstvo."Sava Šumanović je bio svestan kakav je zadatak sebi postavio. O tome svedoče nekoliko godina kasnije zabeležena sećanja "... morao sam da pronađem način koji će dati najbolje tu svetlost i jasnoću sremske krajine. Ona deluje vedro, jasno, kao ni jedan drugi kraj, koji sam do sada video. Tu sam morao napustiti "tonovanje" pa se izraziti bojom i svetlom. To je kraj koji je diktovao moj način slikanja."58

Za radove koji pripadaju počecima u Šidu karakteristična je izrazito reljefna faktura, "bregovi i žile"59. Boju je nanosio u gustim slojevima, slikarskim nožićem. Prvi pejzaži, koje je radio po povratku u Šid, datiraju iz 1932, 1933. godine. Od tih prvih radova, jasno se uočava koliko je boja postala dominantna. Iako je to bio tek početak stvaranja jedne poetike, neke od tada nastalih slika, svrstavaju se među njegova najbolja ostvarenja. Opredelio se da stvara u ciklusima, tada su nastali Šidski sokaci, Proleće u šidskim baštama, Proleće u dolini Svete Petke. Najčešće ga inspirišu proleće i jesen, verovatno zbog raskošnog kolorita. Vremenom, dolazi do promena. Rasvetljava paletu. Reljefna faktura se potpuno gubi, postaje tanka, skoro prozirna, svetlost više nema prepreka./riznicasrpska/

Podeli ovu vest

28/04/2015 0 comment

U multipleksu „Doli Bel" u Andrićgradu  je počeo festival ruskog filma, tokom kojeg će biti prikazano sedam filmova. Gorica Ćećez iz Andrićevog instituta rekla je otvarajući festival, da je Drugi svetski rat ovogodišnja tematika filmova koji će biti prikazani. „Srbi i Rusi imaju nesreću da su učestvovali i strahovito stradali u oba ...

29/06/2021 0 comment

U Srbiji se početak gajenja maline vezuje za kasni XIX vek, tačnije 1880. godinu. Smatra se da su srpski iseljenici doneli prve značajne sorte iz ...

12/07/2021 0 comment

Petrovdan se slavi u čast svetih apostola Petra i Pavla, 29 juna po starom odnosno 12 jula po novom kalendaru. Već sam narodni naziv za praznik ...

23/07/2021 0 comment

Ikona od sedefa „Tajna večera", poklon jerusalimskog patrijarha Damjana kralju Aleksandru Karađorđeviću, jedna je od mnogih dragocenosti ukradenih iz ...

12/07/2021 0 comment

U Sirogojnu 12. jula, na Petrovdan, održava se tradicionalna manifestacija „Petrovdanski dani“. Program počinje jutarnjom liturgijom u crkvi Svetih ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti