fbpx

Badnji dan - mili srpski badnjače, ti naš stari rođače

Badnji dan - mili srpski badnjače, ti naš stari rođače

SA OVIM DANOM VEĆ POČINjE BOŽIĆNO SLAVLjE. UJUTRO RANO, VEĆ U ZORU, PUCANjEM IZ PUŠAKA I PRANGIJA OBJAVLjUJE SE POLAZAK U ŠUMU PO BADNjAK. ČIM SVANE, LOŽI SE VATRA I PRISTAVLjA SE UZ NjU PEČENICA. ŽENE U KUĆI MESE BOŽIĆNE KOLAČE, TORTE, PRIPREMAJU TRPEZU ZA BOŽIĆ.

Badnjak je obično mlado, hrastovo ili cerovo drvo (u nekim krajevima, jelovo ili borovo), koje se na Badnji dan ujutro rano seče i donosi pred kuću. Uveče, uoči Božića, badnjak se preseca i zajedno sa slamom i pečenicom unosi u kuću.

Pre izlaska sunca, na Badnjidan, domaćin sa sinovima ili unucima odlazi u šumu da seče badnjak. Bira se obično mlad i prav cerić, ako nema cerića, može i hrast. Stablo cerića treba da bude toliko, da ga domaćin na ramenu može doneti kući. Kada odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, uzima sekiru u ruke i seče badnjak. Badnjak se seče i zaseca sekirom ukoso, i to sa istočne strane. Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseći sa tri snažna udarca. Što sekira od tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem (sukanjem). Vodi se računa da drvo prilikom pada padne direktno na zemlju. Kad se badnjak donese kući, uspravi se uz kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče.

Badnjak simvolički predstavlja ono drvo, koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hristos rodio. Badnjak nagoveštava i drvo Krsta Hristovog.

Badnje veče, praktično spaja Badnji dan i Božić. Zato se u našem narodu kaže za neke osobe, koje su prijateljski bliske i vezane da su kao „Božić i Badnji dan". Uveče, kada padne mrak, domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu. Pečenica se nosi na ražnju, obično dvojica nose između sebe, i jedan od njih prvo stupa desnom nogom preko praga i pozdravlja domaćicu i žensku čeljad rečima:

„Dobro veče! Čestit Božić, Badnje veče!"

Domaćica i ženska čeljad posipaju pečenicu i domaćina sa zobi i pšenicom, odgovarajući: „Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica!" Pečenica se unosi u sobu gde ce obavlja večera na Badnjidan i Božićni ručak, i prislanja na istočni zid, tamo gde su ikone i kandilo.

Pošto se badnjak prethodno iseče sa debljeg kraja na tri dela, veličine da može da stane u šporet ili kakvu peć, unosi se u kuću. Isto se govori i radi kao kad se unosi pečenica. Badnjak se stavlja na ognjište, ali pošto ognjišta nema više, stavlja se pored šporeta ili peći, i odmah se jedno drvo loži. Tamo gde nema peći ili šporeta, badnjak se stavlja kod pečenice.

Slama Posle badnjaka u kuću se unosi slama. Prilikom unošenja slame domaćin i domaćica govore i postupaju kao kad se unosio badnjak i pečenica. Slama se posipa po celoj kući. Domaćica u slamu pod stolom, gde se večera, stavlja razne slatkiše, sitne poklone i igračkice, koje deca traže i pijuču kao pilići. Slama simvolizuje onu slamu u pećini na kojoj se Hristos rodio.

Večera uoči Božića Kada se unesu pečenica, badnjak i slama, ukućani svi zajedno stanu na molitvu, otpevaju tropar „Roždestvo tvoje...", pomole se Bogu, pročitaju molitve koje znaju, čestitaju jedni drugima praznik i Badnje veče i sedaju za trpezu. Večera je posna, a da ne bi mi izazvali iskušenja, neka se svako od vas dogovori sa svojim duhovnikom ili parohom da li će te jesti ribu ili ne...

P.S. Na Badnji dan se može spremati i deo svečanog ručka za Božić, recimo skuvati žito (da, za Božić se kuva žito, jer je Božić slava SVIH Pravoslavaca) uviti sarma, napraviti torta ili nešto slično, ali se Česnica (koja simboliše Slavski kolač) OBAVEZNO mesi na sam dan Božića i ne sme se mesiti na Badnji dan. U Pravoslavlju dozvoljeno je mešenje SAMO I JEDINO česnice, sva ostala peciva (kolačari, božićnjari, badnjačari, rukavice, kike i pletenice itd itd) su čisto paganskog porekla i pridržavajući se slepo tradicije (koja nije blagoslovena od strane crkve) jedino što možete je da naudite sebi i svojim bližnjima...

Podeli ovu vest

29/01/2016 0 comment

Ljubavne pesme su — kako je rekao Vuk Karadzic — "razdijeljene na pesme junačke koje ljudi pevaju uz gusle, i na ženske, koje pevaju ne samo zene i devojke nego i muškarci, posebno momčad, i to najvise po dvoje u jedan glas. Ženske pesme peva i jedno ili dvoje samo radi svoga razgovora, a junačke se pesme najviše pevaju da drugi slušaju; i zato se ...

01/10/2021 0 comment

Oktobar je deseti mesec u godini. Ima 31.dan. Seljaci ga vole jer je to mesec kada se sabiraju plodovi godišnjeg mukotrpnog rada. I građani ga vole, ...

05/10/2021 0 comment

U srcu Šumadije, na putu Kragujevac – Gornji Milanovac, nalazi se manastir Vraćevšnica. Podignut sredinom prve polovine 15.veka, na južnim obroncima ...

08/10/2021 0 comment

Vrhunski poznavaoci i istoričari umetnosti ocenjuju da je Nadežda Petrović stvaralac izuzetnog slikarskog temperamenta i snage, i osobenog karaktera, ...

14/10/2021 0 comment

U vreme cara Lava Mudrog (ili Filosofa), 911. godine, bilo je svenoćno bdenije u crkvi Vlaherne u Carigradu. Crkva je bila puna naroda. U pozadini je ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti