fbpx

Stara lipa u Guči - saborska lepotica

Stara lipa u Guči - saborska lepotica

Danas u Guči nema starijeg, većeg i značajnijeg drveta od granate lipe u crkvenoj porti. Njena krošnja je najlepša i najbogatija, a hlad pod njom najširi i najsenovitiji. Njen vrh visoko natkriljuje ostalo drveće. Kada ova lipa procveta, pola Guče omami mirisom. Ni najstariji Gučani ne pamte kada je zasađena. Pričaju da je to bilo još pre Prvog svetskog rata. Svi o njoj govore sa simpatijama. Neki se nostalgično sećaju da su pod njom odigrali svoja prva kola na crkvenim saborima o Trojicama, Aranđelovdanu, Velikoj Gospojini ili o Pokrovu Presvete Bogorodice. Na klupama pod ovom lipom hlad su tražili mnogi Gučani i turisti, kao i vernici po izlasku iz crkvenog hrama. Pod njom i oko nje, deca su se radosno igrala: tutumiša, trule kobile, klisa i maške, jelečkinje-barjačkinje, "care, care, koliko je sati", "neka bije, neka bije", žmurke, piljaka, klikera...

Preživela je ova lepotica i sve nedaće koje su zadesile Guču i Gučane u Drugom svetskom ratu: bombardovanje varošice i seču drveća po naredbi okupatora kraj puteva i po parkovima. Izbegla je i sudbinu ogromnog bresta i nešto manjeg bora u velikom dvorištu Sreskog načelstva koje su, bez razloga, posekle nove vlasti. Zna se koliko je Guča za njima tugovala. U to vreme prestali su i crkveni sabori u gučkoj porti. Velika lipa ostala je usamljena. Onda se baš tu, kraj nje, u porti, rodio jedan novi sabor - Sabor trubača. Lipa se, opet, našla u središtu događaja. Postala je centar Sabora. Služila je kao orijentir onima koji su se u mnoštvu saboraša gubili, ali i kao mesto saborskih sastajanja i rastajanja. Druženja pod njom postala su tradicionalna i dugo pamćena. Pod njom šatre su postavljali samo najbolji ugostitelji. U njenoj hladovini za niskim trpezama, sedeći na tronoškama, pila se najbolja hladna i grejana rakija, jeli najbolji beli mrs i proja i iz ćasa kusali najslađi saborski kupus i kopački pasulj. Gozba se uvek završavala "vrućim sa ražnja" i roštilja, hladnim vinom i pivom garniranim najboljom saborskom muzikom. Uz to su, po tri dana, od uranka do zaranka - od zaranka do uranka, novi saboraši stara kola preplitali.

Međutim, dok su se saborski gosti veselili i uživali, lipa se nije dobro osećala. U nju su tih dana ukivali brojne eksere i klinove, vatre za ražnjeve i roštilje primicali su bliže nego što bi se to smelo. Našoj lepotici to nije prijalo, čak joj je i život ugrožavalo. Zato predlažem, i pokorno molim, da se ova gučka i saborska znamenitost zaštiti i za pokolenja sačuva.

Iz knjige "Trubačka budilica od Guče do večnosti"

Podeli ovu vest

31/01/2014 0 comment

Manastir Sopoćani smešten je na samom izvoru reke Raške, oko 15 km zapadno od Novog Pazara. Podigao ga je kao svoju grobnu crkvu kralj Uroš I Nemanjić do 1260. godine, a proširio i obnovio sredinom 14. veka njegov praunuk Dušan. Od nekada većeg manastirskog kompleksa, koji je sačinjavalo više građevina (trpezarija, konaci i dr.) do danas je ...

29/06/2021 0 comment

U Srbiji se početak gajenja maline vezuje za kasni XIX vek, tačnije 1880. godinu. Smatra se da su srpski iseljenici doneli prve značajne sorte iz ...

12/07/2021 0 comment

Petrovdan se slavi u čast svetih apostola Petra i Pavla, 29 juna po starom odnosno 12 jula po novom kalendaru. Već sam narodni naziv za praznik ...

23/07/2021 0 comment

Ikona od sedefa „Tajna večera", poklon jerusalimskog patrijarha Damjana kralju Aleksandru Karađorđeviću, jedna je od mnogih dragocenosti ukradenih iz ...

12/07/2021 0 comment

U Sirogojnu 12. jula, na Petrovdan, održava se tradicionalna manifestacija „Petrovdanski dani“. Program počinje jutarnjom liturgijom u crkvi Svetih ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti