Trijumf nad Makabijem iznedrio je dva junaka. Bogdana Bogdanovića i Andriju Dragojevića, mališana čije su emocije i suze na kraju meča obišle internet i za tren osvojile baš svakog "grobara".
U stotinama medijskih članaka godinama je opisivana ljubav koju košarkaši i navijači Partizana razmenjuju tokom i posle utakmica, ali nijedna rečenica i nijedan pasus nisu to ni delimično dočarali kao što je to učinila jedna spontana slika 12-godišnjeg Andrije u Bogdanovom zagrljaju. Suze radosnice i njegov skok kome bi i Dragutin Topić pozavideo kako bi se Bogdanu opasao oko vrata, naterao je i "Blic" u potragu za novim junakom Partizanovog juga, a tamo, kao da utakmica i dalje traje. "Na kraju sveta da igra Partizan..." i dalje odjekuje domom Dragojevića...
Šta ću, mnogo volim Partizan i ovo je, uz onaj trijumf od pre nekoliko godina nad Barselonom, moja najdraža pobeda. Zato i ništa nije moglo da me spreči da dođem do svog idola, mada je i obezbeđenje reagovalo. Tata ih je zaustavio, a ja sam potrčao i ništa drugo nisam video osim Bogdana - i dalje je "na nebu" mali Andrija.
foto:Oliver Bunić,Blic
Beku crno-belih, kaže, ništa nije tražio...
- Ma samo sam mu poleteo u zagrljaj, a on se nasmejao, rekao: „Vidi ga ovaj mali" i čvrsto me stegao, i tu sam već počeo da plačem. Ne mogu da objasnim zašto, po prvi put mi se tako nešto desilo otkad idem na utakmice. A imam ih preko sto jer me tata od moje druge godine redovno vodi i u „Pionir" i na stadion... Sada čekam gostovanje Cedevite i da mi Bogdan pokloni dres koji mi je obećao. Jedva sam to veče zaspao, hteo sam da puknem od sreće.
Dres ipak neće u ram.
- U njemu ću da treniram u svom klubu "Pro basket". Voleo bih da jednog dana ja budem Bogdan, a neki klinac neki novi Andrija, pa da ga ja njemu poklonim.
Ta priča nije nerealna.
- Novica Veličković mi je "obećao" da ću biti veliki košarkaš, samo da treniram i završim školu. A kad smo već kod škole, u "Karađorđu" sam faca, svi su mi već ujutru čestitali. Samo da ne sagorim u slavi - u šali će mali Andrija.
Inače, Nikola Ninković mu je fudbalski Bogdan Bogdanović.
- Njega najviše volim, pored Saše Ilića. I sa fudbalerima sam bio na terenu, izveo sam ih svlačionice na 144. derbiju, a za ruku sam držao Sašu Markovića. Neka Ninković da gol u derbiju pa letim njemu u zagrljaj.
Za kraj, sa mlađim bratom Uglješom ispratio nas je uz taktove omiljene pesme "Gde god ti da igraš tu su tvoji grobari...".
- Možda nekada Uglješa i ja budemo i tandem Partizana, ko zna... To je naš san, koji je sada daleko, ali eto, snovi se ostvaruju - tvrdi Andrija
