U košarkaškom klubu Radnički ovih dana ispunjavaju se radne obaveze zbog takmičenja koje će biti nastavljeno po ukidanju vanrednog stanja, ali svi su mislima uz ugrožene sunarodnike. Svakodnevnim akcijama, bez medijske pompe, ispunjavaju svoju građansku obavezu, pre svega.

Humanitarna pomoć dobija sve šire razmere, ali je to pre svega dužnost svakog žitelja naše otadžbine, započinje razgovor kapiten Radničkog Stefan Birčević.

Birčević: Mi u Kragujevcu nismo još sasvim svesni šta se to dogodilo u ugroženim predelima Srbije, posebno u Obrenovcu, pošto ovde kod nas, Bogu hvala, nije bilo ni blizu kao tamo, mislim na sam grad, oko Kragujevca je biloštete. Mnoge generacije ne pamte ovakvu prirodnu katastrofu. Tih više od 40 hiljada naših sunarodnika moraju da imaju svu našu pažnju i to svakodnevno, o tome moramo da mislimo svakog jutra kada otvorimo oči. Oni ne mogu da se vrate svojim domovima - to što im mi sada pružamo je sve što imaju. Ljudi iz Obrenovca, na primer, su bukvalno bez igde ičega. Ovde u kragujevačkom Gerontološkom centru je sada 30-ak starijih Obrenovčana, a kako saznajem, grad se sprema za dolatak još 150 ljudi. Tu smo da se nađemo našim novim sugrađanima u njihovoj svakodnevici, oči su im uprte samo u nas. Mnogo je mesta za koje još i ne znamo kolike posledice trpe, a sve to rešićemo jedino ako iskoristimo bukvalno svaki dan proleća i leta kako bi se sva naša mesta unormalila za povratak prinudno iseljenih.

Vođa Šumadinaca na parketu poziva sugrađane, ali i sve ostale stanovnike Srbije da ne čekaju ničiji poziv, već da sami sebi odrede šta će svakodnevno da preduzimaju.

Birčević: Sabrali smo se u klubu, sastavili priloge i otišli u Dom omladine, jedno od mnogih mesta u Kragujevcu gde se vrlo aktivno radi na prikupljanju pomoći, ali najmanje je bitno šta smo mi uradili. Ono što je najznačajnije, pozivam sve Kragujevčane, Šumadince da baš svakog dana nešto preduzimaju, od najejdnostavnijeg slanja SMS 1003, do odnošenja potrebnih stvari, a stalo se razmenjuju informacije i Kragujevčani su se dobro organizovali. Svako od nas mora da se presabere čime može da olakša život ljudima koji su morali da napuste svoje domove.

Kapiten Radničkog prenosi da su njegova porodica, kao i svih ostalih saigrači bezbedne, što ih dodatno obavezuje da budu aktivni u pomaganju stradalima.

Birčević: Niko od naših sadašnjih, ali i bivši igrača nema ugroženu familiju, koliko je nama u klubu poznato. Jedino su u ugroženijem mestu bili Aleksić, Čakarević, Kruščić i Kljajević, kao članovi Metalca iz Valjevca, međutim tamo je situacija pod kontrolom. Bilo je stradanja u prvom talasu, samo su srazmere drugačije. Naši sportski prijatelji iz Čačka su se sačuvali dobrom organizacijom, hala im je ostala čitava. Sa Moravom je opet drugačija poteškoća u odnosu na ono što čini Sava dolazeći iz Bosne i Hrvatske.

Reprezentativac Srbije naposletku ističe detalj koji uliva nadu da će naša zemlja što pre da prebrodi prve posledice poplava - solidarnost probija granice, u akciji je sve šira populacija.

Birčević: Ganulo me je kada sam pročitao da su trener Aleksandar Džikić i svi iz Krke u akciji za postradale ovde, vidim da je veliki odaziv građanstva u Sloveniji. Za svaku je pohvalu, a bilo bi lepo ako bi istu potrebu osetili svi ostali naši prijatelji iz regiona, pretpostavljam i da hoće da se uključe, ne samo prikupljanjem priloga, nego i animiranje njihovih okruženja. Igrali smo regionalnu ligu, ovo je veliki regionalni problem, Srbija je najviše stradala, ali mnogo je ugroženih u Bosni i Hrvatskoj.