Verovatno niste mislili da ćete ovo ikada reći, ali ovi dečaci na dalekom Novom Zelandu zaslužili su mesto u fudbalskoj istoriji, kako Srbije tako i sveta.
Nisu odustajali, nisu menjali igru u zavisnosti od toga ko je protivnik. Bili su svoji. I pokazalo se da je to način da budeš najbolji. A bili su jači i od produžetaka i od penala, i od rezultatskih zaostataka u nekim mečevima... I od Brazila u finalu.
U prvom poluvremenu, nakon početne nesigurnosti i opreznosti, obe ekipe su zaigrale znatno otvorenije i bolje. Brazil je do pred kraj ovog dela igre imao nekoliko udaraca ka golu više od Srbije i loptu češće u nogama, ali se četa Veljka Paunovića potpuo oslobodila svakog pritiska i zaigrala svoju igru u poslednjih desetak minuta, pa su imali i dve lepe šanse za gol.
Veoma je očigledna bila disciplina i odsustvo bilo kakve, možda od neke očekivane, panike u redovima Orlića, posebno u odbrani. Igrali su svoju igru i bili ravnopravan protivnik.
U drugom poluvremenu prvi je pripretio Brazil, ali je odbrana Srbije, posebno Rajkvić, reagovala dobro. Ni Srbija nije ostala dužna, pa je u 53. minutu lopta nakon Gajićevog šuta završila u naručju golmana Brazila.
A onda u 70. minutu mat u 4 poteza... Maksimović do Živkovića koji vraća nazad, Maksimović do Mandića i GOOOOOL!
Brazil je pritiskao u narednim minutima, da bi u 73. minutu Pereira pogodio mrežu za 1:1.
U 75. Minutu povređenog strelca prvog gola u meču zamenio je Mijat Gaćinović, a Brazil kao da se probudio pa je Rajković morao da interveniše nekoliko puta. Na sjajan način je ipak uspeo da sačuva svoju mrežu.
Posebno važna odbrana Rajkovića bila je ona u poslednjem minutu meča kada je Brazil imao sjajnu priliku iz slobodnog udarca sa nekih 20 metara. A onda se ušlo u produžetke. Za Srbiju četvrte u četiri vezana meča.
U prvom produžetku najviše se igralo na sredini terena, mada su obe ekipe imale i svoje šanse. Prvi žuti karton na utakmici videli smo u stotom minutu meča, a dobio ga je Ales iz Brazila (u 114. Minutu dobio je žuti karton i Vukašin Jovanović). Igralo se u teškim uslovima jer je kiša u pojedinim trenucima toliko jako padala da je i vidljivost na terenu bila smanjena.
U poslednem minutu prvog produžetka, Brazil je imao dobru priliku nakon verovatno prve greške odbrane Srbije, ali je i ta opasnost otklonjena, pa se i u posednjih 15 minuta ušlo uz rezultat 1:1.
Maksimović je imao sjajnu priliku, a to što lopta nije završila u golu nakon odličnog šuta iz daljine možemo pripisati samo sreći Brazila. Sa druge strane, to što sut Pedra neki minut kasinje nije završio u mreži Srbije, pripisujemo sjajnoj reakciji Rajkovića.
Nakon sjajne reakcije Ilića i oduzete lopte koju je povukao na polovinu protivnika, i još bolje asistencije, Maksimović je u 118- minutu postigao gol za titulu šampiona. Nemanja Maksimović drugi put je čovek odluke za Srbiju.
ONI SU PRVACI SVETA:
Predrag Rajković, Vanja Milinković-Savić, Filip Manojlović, Milan Gajić, Nemanja Antonov, Miloš Veljković, Srđan Babić, Stefan Milošević, Vukašin Jovanović, Miladin Stevanović, Radovan Pankov, Saša Zdjelar, Nemanja Maksimović, Mijat Gaćinović, Sergej Milinković-Savić, Marko Grujić, Filip Janković, Andrija Živković, Ivan Šaponjić, Staniša Mandić, Stefan Ilić i naravno, Veljko Paunović.
Doček reprezentativcima Srbije biće organizovan ispred Narodne skupštine, u ponedeljak, 22. Juna u 20 časova., Milinković-Savić.
I još:
Gajić, Babić, Milošević, Jovanović, Stevanović, Pankov, Grujić, Janković, Šaponjić, Ilić.
I naravno, Veljko Paunović.
Autor:Maja Todić
