Zvona manastira Bešenovo danas su zazvonila prvi put posle 72 godine, odnosno posle 1941. godine kada su ustaše zaposele i opljačkale taj manastir koji je dve godine kasnije srušen do temelja.

Manastir Bešenovo danas obeležava svoju slavu - Aranđelovdan i to, po rečima starešine manastira igumana Arsenija Matića, na najlepši mogući način uz zvuke zvona kojima je prekinuta manastirska tišina koja traje više od sedam decenija.

"Manjeg hora i lepše muzike je teško doživeti", rekao je Tanjugu iguman Arsenije.
On je dodao da su zvona manastira Bešenovo nabavljena uz pomoć jeromonaha Lavrentija, da su na zvonik tog manastira postavljena 1927. godine i da su " nevoljom našeg naroda zaćutala" 1941. godine da bi danas "ponovo propevala".

Manstir je pre rušenja imao četiri zvona, od kojih je najveće teško 400 kilograma, sklonjeno u manastir u Dalju, koji je sedište Eparhije osječko- poljske i baranjske i koji je ujedno i letnja rezidencija srpskih patrijarha.

Drugo, upola manje, zvono je sklonjeno u crkvu u selu Bešenovo i oba ta orginalana zvona su vraćena na zvonik manastira i danas su ponovo "oživela", dok nije poznato šta se desilo sa dva preostala zvona.

Radovi na obnovi manastira Bešenovo, po rečima igumana Arsenija, počeli su prošle godine kada su iskopani stari temelji, a novi temelji crkve su izliveni ove godine i osveštani pre dva meseca.

"Nadam se da ćemo dogodine svoju krsnu slavu dočekati u zidinama novog hrama, hoće li hram biti u potpunosti završen ili ne, to ne mogu da kažem, ali ostaje da verujemo i da se Bogu molimo da to tako i bude", kazao je starešina manastira Bešenovo.

Prazničnu liturgiju iguman Arsenije služio je u privremenom drvenom objektu male površine u kom se i inače služe obredi i služiće se sve dok nova crkva ne bude sagrađena.
U ovoj drvenoj crkvici okupilo se dvedesetak vernika i svečara koji su na osveštanje doneli pogače, vino i koljivo, a među njima je bio i osamdesetjednogodišnji Vlada Živković, koji je krajem oktobra 1932. godine kršten u toj u crkvi i koji kaže da se jasno seća kada i kako je u Drugom svetskom ratu crkva srušena.

"Slušao sam zvona manastira kao dete i doživeo sam da ih opet čujem. Jutros kada sam čuo da zvone morao sam doći da ih vidim jer nisam verovao da ću ih ikada više čuti i videti", rekao je Tanjugu deda Vlada dok mu je nekoliko suza pobeglo iz staračkog oka.
Manastir Bešenovo je sagrađen u 13. veku, mnogo puta je kroz istoriju pljačkan i rušen, ali je uvek iznova renoviran sve do poslednjeg stradanja u Drugom svetskom ratu kada je 1943. godine sravnjen sa zemljom.

Ono po čemu se taj manastir razlikuje od svih ostalih 17 manastira na Fruškoj gori je to da su ga podigli Nemanjići, dok su sve ostale podigli članovi loze Brankovića.

Dragutin Nemanjić je manastir podigao u slavu svetih arhangela Mihaila i Gavrila, zaštitnika njegove plemenite loze. Učinio je to dok je, posle raskola sa bratom Milutinom, a zahvaljujući braku sa mađarskom princezom Katalinom, kraljevao Sremskom kraljevinom. Ona je, uz ostalo, obuhvatala i Beograd u kojem je stolovao i koji je tada, prvi put u svojoj istoriji, postao prestoni grad.

Skrajnut u dubini Fruške gore, manastir je od 6. aprila 1941. do 14. aprila 1942., bio utočište moštiju Svetog kneza Lazara Hrebeljanovića. Kaluđeri su ih tu, na dan kad je Nemačka napala Jugoslaviju, prebacili iz manastira Sremska Ravanica. Pljačkajući Bešenovo, ustaše su, prema njihovom zapisniku zaplenjenom posle rata, iz kneževog kivota odnele 11 dragocenih premeta, među kojima srebrom ukrašeno žezlo, pojas od filigrana, dve pozlaćene narukvice, medaljon od srebrne srme... Zahvaljujući hrabrom profesoru Radoslavu Grujiću, 14. aprila 1942. mošti su prebačene u Sabornu crkvu u Beogradu...

Gravura manastira Bešonovo, 1861.god.