Srpski običajni stari kalendar je pun opisa, kako su nekada naši stari dočekivali mesece u godini. Kad Srbi nekog vole,nadevaju mu imena od milja.Sedam je naziva za jedan mesec:crvenik,čerešnjar,trešnjar,trešnjober,a zovu ga još i petrovski,lipanj,senjski.

Kišan juni svo leto pokunji! Hladan juni svo leto pokrvari!

Jun je preloman mesec.Prelama godinu.Za nama je mnogo toga,a pred nama je još svačega: prvo jul,a onda,zna se, sve po redu. Možemo se radovati onome što smo uradili. Ako nešto i nismo,dovoljno je vremena da to nadoknadimo. Zato ljudi ovaj mesec posebno vole.

Stočarstvo je vekovima bilo i danas je jedno od najvažnijih privrednih zanimanja u nas,kako zbog klimatskih i prirodnih preduslova,tako i po pogodnosti da se preživi u nesigurnim vremenima.Za stočarstvo je trava preduslov,a kosidba trave u našim krajevima obavlja se pretežno u junu,pa se ovaj mesec naziva senskim mesecom.

Ovo je i mesec sa velikim brojem zaveta i litija,tokom kojih se organizuju povorke krstonoša.U selima ove povorke obilaze polja i zapise,stara i sveta stabla,očuvana u velikom broju i do današnjih dana.Litije u gradovima polaze od crkve i prolaze najglavnijim ulicama i kraj najznačajnijih gradskih istorijskih i verskih obeležja. U nekim krajevima Srbije očuvane su i obredne devojačke povorke kraljica,čiji koreni sežu u slovensku pradavninu.

Veliki narodni praznik i istorijski i kulturni datum srpskog naroda – Vidovdan,na izmaku je ovog meseca.On podseća na davnu,ali u srpskom kolektivnom sećanju duboko usađenu Kosovsku bitku,u kojoj je ''za krst časni i slobodu svetu'' postradao veliki broj srpskih ratnika i sam knez Lazar.