Početkom XIX veka, kada je Beograd bio u šancu i graničio se od Savamale Obilićevim vencem, Stambol-kapijom do Dunava i brojao oko 6.000 žitelja,Terazije, danas glavna saobraćajna arterija prestonice, bile su baruština puna prljavštine, obrasla ševarom. Tada su lovci išli u lov na divlje patke, a Sreta L. Popović zabeležio je da su jedne zime kurjaci silazili do Terazija.

Da bi proširio Beograd i izvan šanca, knezMiloš je za svoje prve vlade naredio da se kolari i kovači isele izSavamale i da nasele prazan prostor koji se pružao od Stambol-kapije ka
Slaviji. Niko nije hteo iz starog kraja da ide. Po Miloševoj naredbi ustabaša kolarskoga i kovačkoga zanata dobio je zbog toga 25 batina i tak tada su ove zanatlije, čiji je zanat bio isuviše bučan, pristale da se isele u tako daleki kraj, bogu iza leđa. Ilija Čarapić, koji je jedno vreme bio predsednik Opštine, imao je naročito zadatak da deli placeve na Terazijama. Ko god je pristajao da zagradi plac, dobijao ga je besplatno.

Jednom je knez Miloš poklonio plac svom neimaru Hadži-Nikoli Živkoviću. Vozeći se jednog dana kolima, Knez zapita Hadži-Nikolu: "Čiji je onaj plac što nije ograđen. "Moj", odgovori Hadži Nikola. "Od sad više nije tvoj kad nisi uspeo do sada da ga ogradiš." O postanku Terazija zabeležio je M. Đ. Milićević ove podatke: "Uvodeći vodu u varoš Beograd Turci su duž onoga đeriza (zidanoga vodovoda) koji uzima vodu iz mokroluških izvora, na izvesnim daljinama zidali kule, na koje su vodovodnim cevima uzvodili vodu, da bi ona dobila viši skok za svoj dalji tok.

Takve kule bile su: jedna gde je danas Tarazijska česma (otprilike gde je sad mali skver između "Balkana" i "Moskve"); druga gde je bila kafana "Ruski Car" ; a treća je bila onde gde je sada kafana "Grčka kraljica" (danas "Plavi Jadran"). Od tetri kule najveća je bila ona na Terazijama. Ta je kula, pored svoje veće visine, stajala na prostranoj čistini, daleko od okolnih kuća, a bila je viša od svih okolnih zgrada. Sve te kule Turci su zvali Terazije za vodu. Od toga se ceo onaj kraj nove Beogradske varoši naročito od Dvora (danas Skupštine grada) do blizu Stambol-kapije (gde je danas Narodno pozorište), i danas zove Terazije".

Terazije nastaju onde gde trg počinje da se širi i one su jajastog oblika. Pokušaćemo da u kratkim beleškama damo ietorijat Terazija. Na uglu Sremske ulice, u palati gde se danas nalazi Galerija slika (Ulus). bila je nekada jedna žuta kuća na sprat. Dole je bilo nakoliko dućana: sa dečjim igračkama i papudžijskim ćepencima. A na spratu, u jednoj maloj sobi, nalazila se redakcija "Zvezde" Janka M. Veselinovića, koja je u to vreme, 1900. i 1901.
godine, izlazila u mesečnim sveskama. (Prva redakcija iz 1894. godine nalazila se u jednom dućančetu do kafane "Dardaneli" iza Čika-Ljubine ulice.) Do nje bila je kafana "Zlatni krst" (danas višespratnica), koja je šezdesetih godina sazidana. Nekadašnji zakupac Ilija Nikolić reklamisao je 1865. godine u novinama: "Pre tri godine imao sam mali broj soba i rđavu štalu. Sada imam 12 soba za goste i štalu za 30 konja". U taj kafani je 1875. godine nikao rodoljubivi poklič da se pomogne golorukim ustanicima u Bosni i Hercegovini; tu su se okupljali novčani prilozi za ustanike; tu su se upisivali dobrovoljci. Z vreme srpsko-turskih ratova odatle su kretali dobrovoljci na bojište. Na praznom placu — gde je podignuta velika palata — nalazila se gostionica "Albanez", neka vrsta studentske menze. Tu su se obično hranili učitelji, gimnazisti i velikoškolci. Ručak sa hlebom koštao je groš,
isto toliko i večera. Jeo se većinom pasulj sa pastrmom i kupus sa slaninom. Za kondicije se plaćalo 6 dinara mesečno. Više "Albaneza" postojala je "Zlatna slavina", lokal u koji su navraćali književnici i novinari i gde su za jednim stalnim stolom, kome je predsedavao Sreta Pašić, sedeli Nušić, Domanović, Mitrović, B. Stanković, M. Pavlović i drugi. Tu je Milorad Mitrović jedne večeri opevao poznatu pesmu "Bila jednom ruža jedna". Do "Zlatne slavine" nalazila se knjižara Rajkovića i Ćukovića, posle Vozarovića, Valožića, Ljube Joksimovića, i Tome Jovanovića jedna od vrlo značajnih izdavačkih kuća pre prvog svetskog rata, koja je preštampala dela Svetozara Markovića. Do nje je bio hotel"Balkan" koji je imao jedan sprat i važio kao hotel "za sve staleže". Danas je tu višespratna zgrada, Zadužbina Samuila i Goluba Janjića. Malo isturena nalazila se tu i hlebarnica koja je bila čuvena svojim burekom od jaja i raznovrsnim kiflama, pogačicama i vrućim lepinjama sa
kajmakom.

Između hotela "Balkan" i današnjeg hotela "Moskva" bila je čuvena "Terazijska česma". Imala je četiri slavine koje su ukupno davale 524 grama vode u sekundi. Česmu je obnovio knez Miloš. Temelj je udaren 16. jula 1859. godine, a početkom 1860 godine bila je gotova. Na placu današnje "Moskve" nalazila se kafana "Velika Srbija" i nekoliko malih dućana sa raznovrsnom robom. "Velika Srbija" odlikovala se time što je uvek imala dobru hranu i prvoklasno vino, pa su u nju svraćali sladokusci Stevan Sremac i Kosta Vujić, profesori. Dalje je bila Viktorovićeva apoteka, koja je u oba rata nastradala od bombardovanja.
U neposrednoj blizini Viktorovićeve apoteke, prema nekadašnjoj tramvajskoj stanici, postojala je kuća Lazara Arsenijevića - Batalake, popečitelja i istoričara prvog srpskog ustanka. Do nje je bila kafana "Kod dva tigra" (danas restoran "Atina"), jedan ćumez, u koju je često svraćao pesnik Đura Jakšić.

Nešto dalje bila je kuća Alekse Krsmanovića, gde je danas Protokol Sekretarijata inostranih poslova, rad Jovana Ilića, arhitekte, u kojoj je 1918. godine proglašeno Ujedinjenje
Srba, Hrvata i Slovenaca. Godine 1926. u dvorištu je otvorio Brana Cvetković "Orfeum". Terazije se danas završavaju zgradom Ministarstva prosvete gde su bile kancelarije Terazijske opštine, a sada su tu smeštene razne ustanove.

Na drugoj strani ulice nalazi se i danas zgrada u renesansnom stilu u kojaj je nekada bio Terazijoki kvart, pa posle Ministarstvo pravde, a danas niz nadleštava. Na uglu gde je sada
Igumanova zadužbina bila ,je Todorovićeva delikatesna radnja. Na mestu gde je sada bioskop "Beograd" nalazila se jednospratna zgrada sa baštom - nekada čuvena "Šiškova kafana", gde su se čitale novine, koje su visile o štapu, i "bistrila" politika. Lokal je bio sastajalište libarala. Na prostoru višespratne zgrade "Jugoslovenske knjige" bile su tri poznate mehane: "Uroševa pivnica", "Takovo" i "Pariz". "Uroševa pivnica" bila je svratište ljudi iz unutrašnjosti Srbije koji su dolazili na jednodnevni boravak da svrše naki posao u sudu i kod advokata. Tu su se uz čašu piva pisale molbe, žalbe i tužbe. "Takovo" je bila kafana na glasu.

Priređivali su se u njoj intimni ručkovi, a jedno vreme lokal je bio glumačka berza. "Pariz" je bio partijski lokal Radikalne stranke, u komeje odsedao kad je dolazio u Beograd Aca M. Stanojević, predsednik Glavnog odbora Radikalne stranke. Tu su se održavale konferencije, zakazivali zborovi i odsedali stranci. Persijoki šah, kad je prolazio kroz Beograd 1900. godine odseo je kod "Pariza". Hotel "Kasina" sazidan je još 1858. godine. U toj kući obrazovana je nekakva kasina za naročite članove, pa je po njoj dobio ime i lokal. Važila je kao naprednjačka kafana u vreme kad joj je oopstvenik bio Vasa Mijatović, zvani
"Bezobrazni Vasa".

Godine 1918. kratko vreme zasedavala je u sali"Kasine" Narodna skupština Srbije, a posle nje do 1920. godinepriređivalo je predstave Narodno pozorište. Na uglu Nušićeve ulice (ranije Skopljanske) nalazila se staklarska radnja Zunane, a posle se
uselio Tomaš Rosulek koji je prodavao suvomesnate specijalitete (danas su tu prodavnice Robne kuće Beagrad). Niže Rosuleka bila je poznata poslastičarnica Pantelića, koja je imala izvrsne kolače. Stajali su marjaš komad. Od Nušićeve ulice do zlatarske radnje Mih. P. Petkovića bio je uzan skver, a kraj njega je obično stajao niz fijakera. Godine 1860. inicijativom Atanasija Nikolića, književnika, zasađeni su kestenovi na Terazijama. Na današnjem placu palate "Albanije" bila je mala kafanica "Albanija" uvek puna dima, gde su se skupljali nosači, pili čačanku rakiju i jeli pet ćevapčića za marjaš. Prilikom rušenja
zgrade 1937. godine u temeljima je nađen kostur preistorijskog mamuta. Najnoviji preobražaj i regulisanje Tarazija izvršeni su 1948. godine.

Autor: Živorad Jovanović