Kada je seljacima-kmetovima dozlogrdio turski teror i samovolja turske vlasti, kada nisu mogli sve to podneti, diže se ponovo ustanak 1875.god. Na severu sela Ivanjska, brdo Brezovaca, organizuje se ustanicki logor.
Organizatori logora bili su: Simo Davidovic, Vaso Pelagic, pop Djoko Karan, Ostoja Vejnovic, Nikola Jovanovic i Simo Umićević. Nedugo posle toga pridružuje im se Petar Karadjordjevic pod imenom Petar Mrkonjić. Ubrzo napušta logor na Brezovcu i formira zajedno sa popom Djokom Karanom novi logor u šumi Ćorkovači.Kada se Petar Mrkonjić pojavio u ovim krajevima, iako pod drugim imenom, ustanici i narod je u njemu prepoznao Petra Karadjordjevića i masovno se priključio ustanku. Ljudi su masovno dolazili kod njega u nameri da se bore, o njemu su počele da kruže razne priče, a i u pesmama je opevan.
Pričalo se o Mrkonjićevoj hrabrosti, kako je razgonio turke, o lukavosti, kako je uvek nadmudrivao austrijke stražare kada ga je trebalo uhvatiti. Te priče su se prenosile sa kolena na koleno, a kada je Petar postao kralj Srbije, prerasle su u legendu. Nije bilo kuće u kojoj on nije bio . Prevozio ga je posilni četnik, Lazar Škrbic, prozvan „Ravur u buretu" . Bure u kojem je prevozio Mrkonjića navodno je imalo dva dna . U donjem je bila rakija a u gornjem Mrkonjić. Kada bi naišli na austrougarsku stražu, kočijas da bi uerio stražu da vozi rakiju, odvrnuo bi slavinu i potekla bi stvarno rakija.U znak zahvalnosti, sto je Petar Karadjordjevic, kasnije kralj Srbije, došao u najtežim danima za ovaj narod da im pomogne i logorovao sa ustanicima na Ćorkovači, Narod ovih sela ucestvuje u podizanju spomenika kralju na Ćorkovaci, na mestu gde je bio njegov logor. Spomenik je 1941.god. srušen od strane ustaša. Ostale su na tom mestu, pored temelja spomenika visoko izrasli borovi i čempresi, koji podsećaju na vojevanje Petra Mrkonjića u ovim selima. Te price o Mrkonjiću i njegovoj borbi na Ćorkovaci pokrenule su na stotine mladih ljudi iz ovih sela, koji su se nalazili u Americi na radu, da se dobrovoljno jave na Solunski front, kada je u Prvom svetskom ratu Srbija bila ugrožena. Medju tim dobrovoljcima bilo je i devetoro braće i rodjaka Vajagića, koji su dosli u Solun da pomognu braci Srbima, da vrate zajam Petru Karadjordjevicu, koji se borio na njihovoj Ćorkovači.