Milutin Bojić napisao je 1917. godine stihove antologijske pesme "Plava grobnica", koja je postala himna i molitva slavne srpske epopeje u Prvom svetskom ratu.

Rukopis te pesme, za koji se strahovalo da je izgubljen, iznenada je pre dva meseca ugledao svetlost dana u biblioteci "Milutin Bojić".

Rukopis „Plava grobnica" pronađen je prilikom čišćenja jednog od sefova biblioteke, u kojem je bio pohranjen u neobeleženoj fascikli. S obzirom na to da je hartija bila u „načetom" stanju, stručnjaci Narodne biblioteke Srbije obavili su restauraciju i tako zaštitili ovu jedinstvenu građu neprocenjive vrednosti.

U danima kada se obeležava 100 godina od početka Prvog svetskog rata, malo je onih kojima prva asocijacija na tu epohu nije prvi stih Bojićeve pesme posvećene srpskim stradalnicima zauvek ostalim na dnu Jonskog mora:

"Stojte, galije carske! Sputajte krme moćne!
Gazite tihim hodom!
Opelo gordo držim u doba jeze noćne
Nad ovom svetom vodom".

Milutin Bojić rođen je u Beogradu 19. maja 1892. godine u zanatlijskoj porodici. U svet pesništva ušao je već u svojoj petnaestoj godini objavljujući pesme, kratke kritike i studije u školskim listovima, ali i u „Dnevnom listu" Jovana Skerlića i Milana Grola. Bojić je bio njihov najmlađi saradnik i nije smeo da se potpisuje svojim imenom dok ne položi maturski ispit. Pored „Dnevnog lista" pisao je i za „Delo", „Venac", „Pijemont" i „Srpski književni glasnik".

Osim kroz pesme, Bojićev talenat sinuo je i u dramskoj formi.
U Narodnom pozorištu je 10. oktobra 1913. odigran njegov komad u stihovima „Kraljeva jesen", a neposredno za njim i drama „Gospođa Olga", koja se danas ponovo igra u režiji Gorčina Stojanovića.

Prva Bojićeva pesnička zbirka objavljena je u Beogradu početkom 1914, a sadržavala je 48 pesama. Naišla je na odličan prijem kod čitalaca i kritike. Po izbijanju rata, Bojić se sa porodicom seli u Niš gde 1915. objavljuje poemu „Kain" u tri dela (rukopis može da se pročita u digitalnoj bibiloteci), čiji kompletan tiraž je zaplenila i uništila bugarska vojska.

Odstupajući sa srpskom vojskom, Bojić dolazi na Krf gde nastavlja da stvara. Tu 1916. godine nastaje „Uroševa ženidba", a pesnik neumorno piše sonete, pesme. Kruna tog stvaralaštva je zbirka „Pesme bola i ponosa" , objavljena u Solunu krajem juna 1917. godine. U toj zbirci je i antologijska pesma „Plava grobnica".

Međutim, to izdanje je najvećim delom uništeno u velikom požaru koji je zahvatio gotovo pola Soluna. Preostali su samo oni primerci koje je Bojić lično podelio prijateljima. Jedan od tih primeraka, sa posvetom pesniku Jovanu Dučiću, digitalizovan je i objavljen u okviru stranice posvećene Velikom ratu u digitalnoj biblioteci Narodne biblioteke Srbije.

Bojić nije dočekao kraj rata pošto je preminuo u Solunu 8. novembra 1917. godine. Prvobitno je sahranjen na vojničkom groblju na Zejtinliku da bi 1922. njegovi posmrtni ostaci bili preneti na beogradsko Novo groblje.

„Plava grobnica" je drugi put objavljena u Beogradu 1920. godine u ponovljenom izdanju zbirke „Pesme bola i ponosa", u kojoj je i dirljivi predgovor Miodraga Ibrovca. Ovo izdanje, kao i sve preostale knjige Milutina Bojića od danas (11. oktobra 2014) mogu da se pronađu na stranicama digitalne biblioteke „Milutin Bojić". rts