Beogradsko Četvorojevanđelje iz 1552.godine, najstarija štampana knjiga u Beogradu. Zove se i "Četvoroblagovestije". Spada u knjige tzv. velike osmine, jer je veličina njenih listova 20 x 30 cm.

Štampani prostor na stranici potpuno je ispunjen tekstom 14 x 21.5 cm. Tekst je složen u 24 i 25 redova i ima 211 listova. Knjiga je ukrašena bogatim ornamentima urađenim u kuvanom drvetu orahovine. Sadrži osam velikih ornamenata i 392 inicijala. Uglovi i spoljne strane isprepleteni su belim šarama. Crtana slova su ukrašena stilizovanim listićima ili iskićena belim lozicama. Tip slova i inicijala preuzet je iz starih srpskih rukopisnih knjiga (uticaj srednjevekovnog, sopoćanskog slikarstva).

Na osnovu vodenog žiga – lađarske kotve koja se nalazi u krugu, a iznad koje stoji šestokraka zvezda, može se zaključiti da je papir za štampu ove knjige nabavljen u Italiji. Između celina uvezani su prazni listovi. Knjiga sadrži četiri kanonska jevanđelja (Mateja, Marka, Luke i Jovana), zatim evangelistar sa pregledom verskih jevanđelja. Poslednja dva lista sadrže pogovor.

Štampanje knjige završeno je 4/17. avgusta 1552. godine. Knjigu je krupnim ćiriličnim slovima štampao Trojan Gunduluć, član Dubrovačke kolonije u Beogradu.

Iz pogovora na kraju knjige može se zaključiti da je knjiga štampana u štampariji koju je osnovao knez Radiša Dmitrović koga je u toku priprema zadesila smrt. Da bi potom posao nastavio Dubrovčanin Trojan Gundulić.

O pokretaču beogradske štamparije Radiši Dmitroviću malo se zna, dok se o Trojanu Gunduliću, dubrovačaninu, zanatliji i trgovcu u Beogradu zna mnogo više. Trojan je jedno od vanbračne dece Federika Gundulića, dubrovačkog plemića i pučanke, verovatno služavke u njegovoj kući, Tomuše. Iako zvanično priznat od oca nikada nije stekao plemićku titulu. U Dubrovniku je završio berberski zanat, kojim se i bavio u Beogradu. A pored toga, bavio se i trgovačkim poslovima što mu je omogućilo da prihvati finansiranje štampanja knjige. Kao i većina Dubrovčana u Beogradu bio je stanovnik dubrovačke kolonije.

Kada se upustio u izdavački poduhvat obezbedio je iskusnog znalca knjige i veštine štampanja, jeromonaha Mandarija. Mandarije je obavljao redakcijske poslove, odlučivao o tehničkom i umetničkom oblikovanju, izboru predložaka za ornamentiku zastavica i inicijala.

Knjiga "Beogradsko četvorojevanđelje" spada u najbolja ostvarenja starog srpskog štamparstva.