Rukopis antologijske pesme Milutina Bojića za koji se strahovalo da je izgubljen prvi će put posle više decenija biti izložen 16. maja u Biblioteci „Milutin Bojić".
U Noći muzeja prostor i dvorište Biblioteke „Milutin Bojić" ispuniće postavka „Blago knjiga koje je sačuvano od kontejnera", u okviru koje će i prvi put posle više decenija biti izložen rukopis „Plave grobnice".
- Sređujući sefove biblioteke, pre oko godinu dana, u neobeleženoj fascikli pronašli smo rukopis „Plave grobnice" za koji se strahovalo da je izgubljen. Hartiju u načetom stanju predali smo stručnjacima Narodne biblioteke Srbije da obave restauraciju i zaštite ovu neprocenjivu građu - izjavio je Jovica Krtinić, direktor Biblioteke „Milutin Bojić".
Milutin Bojić rođen je u Beogradu 19. maja 1892. godine u zanatlijskoj porodici (otac Jovan bio je obućar). U svet pesništva ušao je već u svojoj petnaestoj godini objavljujući pesme, kratke kritike i studije u školskim listovima, ali i u „Dnevnom listu" Jovana Skerlića i Milana Grola. Bojić je bio njihov najmlađi saradnik i nije smeo da se potpisuje svojim imenom dok ne položi maturski ispit. Pored „Dnevnog lista" pisao je i za „Delo", „Venac", „Pijemont" i „Srpski književni glasnik".
Osim kroz pesme, Bojićev talenat sinuo je i u dramskoj formi. U Narodnom pozorištu je 10. oktobra 1913. odigran njegov komad u stihovima „Kraljeva jesen", a neposredno za njim i drama „Gospođa Olga", koja se danas ponovo igra u režiji Gorčina Stojanovića.
Prva Bojićeva pesnička zbirka objavljena je u Beogradu početkom 1914, a sadržavala je 48 pesama. Naišla je na odličan prijem kod čitalaca i kritike. Po izbijanju rata, Bojić se sa porodicom seli u Niš gde 1915. objavljuje poemu „Kain" u tri dela (rukopis može da se pročita u digitalnoj bibiloteci), čiji kompletan tiraž je zaplenila i uništila bugarska vojska.
Odstupajući sa srpskom vojskom, Bojić dolazi na Krf gde nastavlja da stvara. Tu 1916. godine nastaje „Uroševa ženidba", a pesnik neumorno piše sonete, pesme. Kruna tog stvaralaštva je zbirka „Pesme bola i ponosa" , objavljena u Solunu krajem juna 1917. godine. U toj zbirci je i antologijska pesma „Plava grobnica".
