Dan nauke u Srbiji i 157 godina od rođenja Nikole Tesle, jednog od najvećih umova 20. veka, biće obeležen danas otvaranjem dečjeg naučnog kampa Centra za promociju nauke u Viminacijumu kod Kostolca, a u Novom Sadu će biti održana debata o novom brendiranju Srbije.

Muzej Nikole Tesle iz Beograda gostovaće izložbom "Diplome Nikole Tesle" u zemunskoj "Milenijumskoj kuli" na Gardošu, a u Holu nauke u Kvinsu, SAD, muzej se delom svoje postavke predstavlja na izložbi "Teslin čarobni svet elektriciteta".

U gradu Filadelfiji u američkoj državi Pensilvanija, koji je pre nekoliko godina proglasio Teslin rođendan za zvanični gradski praznik, sutra će biti održana naučna konferencija.

U Kaliforniji je nedavno pokrenut projekat sa ciljem da se prikupe sredstva kojim bi se napravila i postavila Teslina statuta u Silikonskoj dolini.
Takođe u SAD režiser Majkl Enton priprema film o Tesli pod nazivom "Ludi naučnik". Ovaj film treba da stane na kraj misteriji zvanoj Tesla. Entonu je, kako je izjavio, izuzetno stalo da film bude što verodostojniji, pa će, pored toga što je za ulogu Tesle u filmu izabran srpski glumac rođen u Nemačkoj, Branko Tomović, deo filma biti sniman i u Srbiji.

"Tesla je bio Srbin. Sa svojom porodicom je pričao srpski i ja verujem da bi on želeo da njegov jezik bude tačno predstavljen u ovom filmu. Za mene nikad nije bilo sumnje da tako treba da bude", navodi režiser.
Kod manastira Šišatovac na Fruškoj gori u toku je gradnja kopije rodne kuće i crkve porodice najvećeg srpskog naučnika, etno-muzej, laboratorija i kopija čuvenog Teslinog tornja.

U manastirskoj biblioteci, koju su spalile ustaše u vreme NDH u Drugom svetskom ratu, uz ostalo su čuvana i pisma koja je šišatovačkom monahu Petroniju Trbojeviću, godinama iz Njujorka slao njegov sestrić Nikola Tesla.

Milutin Tesla, sveštenik Srpske pravoslavne crkve

Tesla, nesumnjivo jedan od najvećih umova u istoriji, svojim izumima u mnogo čemu je postavio pravac naučno-tehničkog razvoja u 20. veku. Rođen je 10. jula 1856. u Smiljanu, u Lici, tada Vojna granica (Vojna krajina) u sklopu Austrije, danas Republika Hrvatska.
Rođen je u porodici Milutina Tesle, sveštenika Srpske pravoslavne crkve (tada Karlovačka mitropolija). Njegova majka, Georgina, Đuka rođena je u porodici prote Nikole Mandića i Sofije, rođene Budisavljević, takođe iz ličke svešteničke porodice.

Njegov otac Milutin je u vreme školovanja u austrijskoj vojnoj školi pokazao sklonost ka filozofiji i umnom životu, pa je napustio tu školu i završio bogosloviju u Plaškom, službovao je najpre u Štikadi kod Gračaca, a zatim u Senju i potom u Smiljanu kod Gospića, gde je Nikola rođen.
Milutin je bio dopisnik nekoliko beogradskih i novosadskih listova iz Like, pisao je pod pseudonimom "Rodoljub Pravičić".

Majka Đuka nepismena, znala ceo "Gorski vijenac" napamet

Nikolina majka Đuka je bila seoska žena bistre pameti i spretnih prstiju, iako nepismena znala je ceo "Gorski vijenac" napamet. U sećanjima Tesla kaže: "Moja mati potiče iz veoma stare porodice u kraju u kome su živeli, u kojoj je bilo više generacija pronalazača.
Nikola Tesla je započeo školovanje u rodnom Smiljanu, nastavio u Gospiću, Rakovcu kod Karlovca, studirao je u Gracu i Pragu, ali studije nikada nije priveo kraju. Pre 1884. godine, kada je otišao u SAD, radio je u Mariboru, Pešti, Strazburu i Parizu.
Evropu je napustio u nadi da će mu u Njujorku, tada čuveni pronalazač i industrijalac Tomas Alva Edison, za čiju firmu je radio još u Parizu, pomoći da realizuje svoje tehničke inovacije.

On je 1885. u Njujorku osnovao vlastitu kompaniju "Tesla", kada je i započeo izradu prvih modela predviđenih za korišćenje naizmenične struje - inovacija koja je preobrazila svet. Edison je, inače, bio veliki protivnik Teslinog izuma.
Pronašao magnetno polje, indukcioni motor, generator, transformator, ...

Pronašao je obrtno magnetno polje, indukcioni motor, generator i transformator, fenomen elektromagnetne rezonance i patentirao više izuma na kojima se zasniva savremena elektrotehnika.

U Evropu iz SAD-a Tesla je odlazio u dva navrata, 1889. i 1892. godine i oba puta boravio u rodnoj Lici. Aprila 1892. stigao je u Gospić, gde je tada živela njegova teško obolela majka, koja je u njegovom prisustvu i umrla, 16. aprila. Mesec i po dana potom, na poziv delegacije opštine grada Beograda i Inženjerskog udruženja, doputovao je u kratku posetu Beogradu.

Genijalni inovator i potpuni usamljenik, Tesla je umro u jeku Drugog svetskog rata u Njujorku, 7. januara 1943. godine. Urna s njegovim pepelom preneta je docnije u Beograd i čuva se u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu.
Teslina zaostavština stigla je u Beograd 1951, na osnovu odluke američkih sudskih vlasti, pošto je za jedinog Teslinog naslednika proglašen njegov nećak Sava Kosanović.

Arhivska građa iz Tesline zaostavštine je 2003. upisana u registar UNESKO-a "Pamćenje sveta".