U Somboru se 29.maja održava predstava posvećena Lazi Kostiću i Lenki Dunđerski. Predstava o dramatičnom odnosu Laze Kostića i Lenke Dunđerski nastala je krajem 2015. godine u Dvorcu Bogdana Dunđerskog, kao sastavni deo projekta "Čudesni svet Dunđerskih" i izvodi se isključivo u dvorcima, palatama i zdanjima od kulturno-istorijskog značaja.
Izvedena je više od pedeset puta u samim dvorcima i palatama u Novom Sadu, Beogradu, Budimpešti, Pančevu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Bečeju, Kulpinu. Zahvaljujući podršci Centra za kulturu "Laza Kostić" i somborskoj publici predstavlja se jedna intrigantna, emotivna i potresna storija o Lazi Kostiću i porodici Dunđerski, odnosno Lenki Dunđerski.
Pre same predstave "Od raja do beznjenice", publika će imati priliku da čuje monodramsko kazivanje Testamenta Bogdana Dunđerskog;
Kada je Lenka imala 21 godinu, upoznala je Lazu Kostića. Ovaj izuzetni, siromašni pesnik romantičarske epohe bio je prijatelj njenog oca. Prema rečima njegovih biografa bio je i u 51. godini bez ijedne sede vlasi i lepo je izgledao. Lenkini biografi tvrde da ona uopšte nije bila ravnodušna prema njemu i kada se govorilo o udaji, ona je izjavljivala da bi mogla izabrati samo nekog ko je kao Laza. On je smatrao da je nepremostiva razlika u njihovim godinama, te je zbog toga ova ljubav ostala neostvarena.
Iako se Laza kasnije oženio drugom ženom, ljubav prema Lenki prerasla je u večitu inspiraciju, koja je bila presudna i jako važna kako u njegovom životu, tako i značajna za istoriju naše književnosti. Kada je shvatio da Lenka neće biti njegova, ovaj plemeniti čovek je želeo da je uda za svog prijatelja Nikolu Teslu, te mu je 12. juna 1895. poslao pismo u kome je uzdizao Lenkinu dobrotu, pobožnost i plemenitost. Nakon toga, Lenka se razbolela i iznenada od tifusne groznice umrla na dan svog 25. rođendana u Beču. Laza je tada bio u manastiru u Krušedolu, gde je nalazio svoj mir. O tome koliko je bio potresen njenom iznenadnom smrću govori i činjenica da je njena posmrtna lista nepresavijena, očuvana kao kakva relikvija, pronađena u njegovoj posmrtnoj zaostavštini.
On je napisao dve pesme u njenu čast, od kojih je jedna Gospođici L. D. u spomenicu. A prvi stihovi pesme Santa Maria Della Salute nastali su tek 8 godina nakon njene smrti. Ovo je jedna od najlepših ljubavnih pesama na srpskom jeziku, izuzetna pesnička konstrukcija, poema inspirisana i arhitekturom italijanske crkve Svete Marije od Spasa, rodoljubljem i najuzvišenijim osećanjima. Predstavlja vrhunac naše romantičarske lirike i deo je nasleđa svetske ljubavne poezije.