Kremna su planinsko mesto u istoimenoj kotlini koje razdvaja dve čuvene planine u Zapadnoj Srbiji, Zlatibor i Taru. Plodna kotlina i planinsko okruženje su od davnina omogućavali razvitak naselja. Preko Šargana su išli putevi koji su dolinu Zapadne Morave povezivali sa dolinom Drine.
Legenda kaže da su Kremna nastala u dalekoj prošlosti, u jednom posebnom trenutku stvaranja Zemlje kada se desilo "kosmičko čudo", redak fenomen pri sudaranju nebeskih tela, kada je " oivičen" prostor na Zemlji – kotlina između planinskih venaca Tare i Zlatibora, koja je , po tajanstvenosti kamenena – kremena, nazvana Kremna.
Posle I svetskog rata ovuda je prošla železnička pruga, a šarganski masiv je savladan čuvenim tehničkim rešenjem "Šarganska osmica", gde se sa 800 m nadmorske visine, koliko su Kremna, spušta voz na 450 m nadmorske visine, koliko je Mokra Gora.
Dr Radovan Kazimirović u Kremanskom proročanstvu ovako opisuje ovo mesto: "Okolina Kremana je kao neka beskrajna bašta išarana četinarima, koji kao da bruje u večitom povetarcu jednom neprekidnom harmonijom, u kojoj sve živi, sve sija, sve treperi radošću i srećom. Horizont unaokolo isprekidan je na pojedinim mestima Šarganom i Čigotom kao ogromnim saksijama zimzelena i pred očima pruža beskrajne vidike čak do Durmitora i Avale...." Priča se da su nekad u Kremnima bili letnji dvori Nemanjića.
U narodnoj tradiciji pored legende o letnjim dvorima Nemanjića, ovde je bila i "Kula Bana od Kremana", rodno mesto Kostreš Harambaše, Moljkovića han, a najveću popularnost Kremnima donelo je znamenito Tarabića proročanstvo, koje je zapisao prota Zaharije Zaharić.
Nadmorska visina kremanskih zaselaka je između 750 i 850 m. Ovoj idealnoj visini u klimatskom pogledu, dodajmo cvetne livade, planinske ogranke obrasle četinarskim rastinjem, bistre izvore i planinske potoke koji su odredili da su Kremna još početkom 20- og veka proglasili vazdušnom banjom.Centar oporavišta i lečilišta tada je bio istočni deo Kremana, smešten ispod Šobotske kapije kuda stalno struji vazduh sa Zlatibora ka Tari koji se zove – RAJČEVINA, što na turskom znači RAJ NA ZEMLJI.
Svi Nemanjića vladari su kao deca tu razvijala svoj um pod direktnim uticajem bigenog zračenja Kremanskog kamena osveženi ćarlijanjem kremanskog vetra zvanog KREMANAC.
Poznato je da su Karađorđevi preci jedno vreme živeli na granici Kremana i Bioske.
A i knez Miloš Obrenović dok je bio sluga u susednoj Smegenjevu najviše je voleo da čuva ovce po prelepoj Rajčevini gde je bistrio svoj um kako bi što bolje stvorio novu Srpsku državu.
U Zapadnom delu sela, u Šarganu je početna stanica obnovljene muzejske pruge "Šarganska osmica". Kremna danas imaju oko 800 domaćinstava i preko 2500 stanovnika. Selo ima, motel ŠARGAN sa 27 ležaja, devet kafana, više prodavnica, osnovnu školu, crkvu, Dom kulture sa bibliotekom i bioskopskom salom, zdravstvenu ambulantu, sportske terene za fudbal, košarku, odbojku i rukomet.
