Slika kloparanja fijakera se sve ređe viđam banatskim šorovima... Jedan mladi Novobečejac to želi da promeni.
Dobrivoje Rajić je jedini čovek u Srbiji čija firma ima sertifikatat ministarstva ekonomije za izradu i restauraciju fijakera. Posla ima od Pirota do Subotice.
"Donesu fijaker, odnesu od mene, upregnu konje - to je ljudima u cilju jer naravno smanjuje troškove, nema prevoza od jednog do drugog majstora. A i vole, jednostavnije im je da dođu i vide šta je sve urađeno kod jednog čoveka."
Dobrivoje čuva zanate koji izumiru: spojio je kolarski, kovački, farbarski i tapetarski. Tri meseca je potrebno za izradu novog, a od dve nedelje do dva meseca za restauraciju starog fijakera. Čest gost ove radionice je i strastveni ljubitelj konja Žarko Golušin, koji kaže da ima sve manje posla za kočijaše, a ni svadbe nisu što su nekad bile...
"Kad dođu neki gosti, onda nas ovi naši opštinari zovu malo da ih provozamo, da im pokažemo ove naše turističke destinacije tu u okolini Novog Bečeja i većinom tako... Sad su se svadbe proredile, šta da vam kažem", kaže Žarko golušin, kočijaš.
Ono što je cental park za Njujork, za Bečej je tiski kej... Vožnje se organizuju od ranog proleća do kasne jeseni i postale su sastavni deo turističke ponude.
"Postoji i tura do dvoraca, recimo do letnjikovca Dunđerskih, to su duže ture, ali obično se vozi po gradu i po keju jer je kej zaista lepo uređen, tu je i Tisa. Ljudi iskoriste priliku da uz laganu vožnju i hladno vince u kočiji onako zaista uživaju.", kaže Nevena Subotić iz opštine Novi Bečej
Konjički sport, ali i, naročito, vožnje fijakerom, se na velika vrata vraćaju u Novi Bečej.
Između ostalog, za to je zaslužan i majstor iz naše priče koji svakodnevno starim fijakerima daje novisjaj. Sve u nadi da će i drugi živeti od ovog posla i da ga neće raditi samo iz ljubavi.
Autor:Jovana Štetin