fbpx

Hoćemo li u Šabac na vašar?

Hoćemo li u Šabac na vašar?

Na daleko čuveni vašar koji se svake godine održava 21. septembra na Malu gospojinu postao je gotovo sinonim za Šabac. Proslavila ga je pesma čije su početne reči " Oćemo li u Šabac na vašar"? toliko ušle ljudima u uši, da često prilikom susreta služe kao reči pozdrava upućene Šapčanima od sagovornika koji su iz neke druge sredine.

U dane vašara, a on traje 4-5 dana, na popularnom Mihajlovcu, tik uz Savu, sjati se na desetine hiljada ljudi. Dođu ovde mnogi, da vide i da budu viđeni, da prodaju i da kupe, da se zabave i opuste. A prodaje se i nudi mnogo toga raznolikog, što se retko gde može još videti na jednom mestu. I čuda tu ima raznih. Možete videti "pola zmiju - pola ženu", "kuću strave", "zid smrti"... Možete probati pečenje ispod neke od mnogobrojnih šatri ili uživati u vožnji na nekom od mnogobrojnih elektro-mehaničkih čuda što se vrte, drmaju,okreću, pište, škripe i ljuljaju. Za romantične duše još uvek se ovde mogu pronaći liciderska srca i orasnice, alva... znamenja nekih davno prošlih vremena. I oni koji nisu imali nameru da bilo šta kupe, sa Šabačkog vašara ne vraćaju se praznih ruku, poneće bar sito, varjaču ili drveno burence za rakiju, ne zato što im baš to treba, već da se vidi da su i oni bili na vašaru. Prećutno se, valjda, smatra da će onoga ko na vašar ode a ništa ne kupi, terati maler sve do sledećeg vašara. Šabačkom vašaru redovno se najviše raduju deca.

Železnice Srbije će tokom vikenda zbog očekivanog povećanja broja putnika za vreme tradicionalnog vašara u Šapcu uvesti još dva voza na relaciji Ruma - Šabac - Ruma.

Na toj liniji, inače, redovno saobraća pet vozova.

Iz Rume, u subotu i nedelju, vozovi će ka Šapcu polaziti u 05.00 i u 20.05 časova, dok će izŠapca vozovi do Rume saobraćati u 05.53 i u 21 čas.

Od ponedeljka, 23. septembra, vozovi na toj relaciji saobraćaće prema utvrđenom redu vožnje, saopštile su Železnice Srbije.(mondo)

 

Podeli ovu vest

02/08/2015 0 comment

Stara sorta kruške ječmenke spada u najstariju sortu i kod nas je uglavnom raširena na okućnicama i međama.Drvo joj je srednje bujno. Rano i redovno rada. Ne prerodeva. Srednje je dugovecna. Kruna je okrugla. Grane imaju oštar ugao koji se kasnije povecava pod teretom roda. Rada na kratkim granama. Cvet je srednje krupan na dugoj peteljci. ...

20/12/2020 0 comment

Vasojevići su obrazovani kao pleme u vekovnoj borbi, pa su, iz više razloga, morali i da se, u stalnom mlazu, iseljavaju - zbog turske odmazde, jer ...

05/02/2021 0 comment

Oduvek se u molitvoslovljima pojavljuje simboličko poređenje Pesvete Bogorodice sa mirisnim cvetom koji ne vene. Tako se i na ovoj ikoni Presveta ...

06/02/2021 0 comment

Arheološko nalazište - Pećina Risovača se nalazi na istoimenom brdu na ulazu u Aranđelovac. Za posetioce je otvorena u dužini od oko 150 m. ...

24/02/2021 0 comment

Odvajkada Sremci su imali špicnamete i nadimke koje su aktivno upotrebljavali u međusobnom upoznavnju, sporazumevanju, prepoznavanju i šali. Reč ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti