Na krecnjackom rtu, u dolini Pakleša, nalaze se zidine starog grada za koga meštani kažu da je "latinski". Grad je iz rimskog doba i nastao je u periodu do VI veka u vreme vladavine cara Justinijana. Podignut je radi odbrane ovog dela vizantijske teritorije od prodora Avara i Slovena. Razoren je 1416. godine i to je sve što se o njemu zna u antropološko-demografskom pogledu.

Kako je graden na nepristupacnim stenama i kako je bio dobro utvrden, Turci nisu mogli nikako da ga osvoje. Pored toga u gradu je bila dovedena voda i veca kolicina hrane. Onda su (prema legendi) potplatili jednu babu da im kaže kako da osvoje grad. Baba ih nauci da nadu konja, ajdira i da mu devet dana ne daju da pije vodu, pa da ga povedu oko grada. Gde konj pocne nogom kopati, tu da kopaju, jer su tu vodovodne cevi i da preseku vodu. Istovremeno baba poruci zapovedniku grada da ce biti pobeden, no da potkuju konje naopako i da kroz tajni prolaz napuste grad i tako se izvuku iz opsade. Ovi to i uciniše. Kad su Turci videli tragove, pomisliše da je u grad stiglo pojacanje, ali kada u grad udoše zatekoše sve pusto.

Meštani su do skorog vremena u njemu nalazili razne predmete, iz toga doba, krstice i strelice. Stari, Vrmaški grad je i dan-danas meta i destinacija lovaca na blago. Neuspešno, dabome.