Tamjanika je stara pitoma vrsta vinove loze (grožđa). Ima poseban ukus i miris (oseća se na nekoliko metara kada je zrelo), odakle i naziv.
Počinje da zri sredinom septembra, a na zrelim zrnima pokožica puca. Potpun ukus i miris ( skoro nadimljen ) se mogu osetiti tek kad plod u potpunosti uzri i kad dostigne punu slast, a to je negde sredinom oktobra. Plod je tamno-ljubičaste boje, zrna su skoro pravilne lopte, veličine 10-15 mm, a ponekad čak i do 20.
Od ovog grožđa se pravi istoimeno vino. Od ploda tamjanike uglavnom se na tržištu mogu naći bela vina, ali malo je poznato da postoji i crna tamjanika.
Postoje razne tamjanike, ali najčešće su: bela i crna tamjanika. Crna tamjanika se najviše gaji u Negotinu (Srbija) i tamo se jedino proizvode kalemovi ove sorte (sa svom pratećom dokumentacijom) u rasadniku PSSS Negotin.
Tamjanika je pitko i harmonično vino, veoma prijatnog ukusa i mirisa i posebne slasti. Potiče od neminovnog ostatka neprevrelog šećera. Obrano i prerađeno grožđe u širi sadrži 28–30% šećera. Nakon završetka fermentacije i pretvaranja šećera u alkohol, od njega se dobija vino jačine 14–17 maligana.
Tamjanika je izuzetno jako vino neponovljivog ukusa, koje se preporučuje u umerenim količinama kao preventiva kod kardiova - skularnih i duševnih obolenja. Većini koja je ikada probala tamjaniku, ona je postala omiljeno vino. Raskošno vino, slamnastožute boje sa zelenim odsjajem, karakterističnog je muskatnog ukusa i mirisa, i u sebi nosi kombinaciju začinskih tonova tamjana, cimeta i bosiljka, i voćne tonove ananasa i jagode. Ono se lepo slaže s ribom i morskim plodovima, a posebno s kolačima od oraha, lešnika i badema.Agroinfotel
