Đurđevak je višegodišnja biljka iz porodice ljiljana. Većina ljudi prepoznaje ovu prelepu cvetnicu koja cvate u proleće, snežno-belim zvončićima koji su poredani na cvetnoj stapki. Listovi su tamno zeleni, kopljasti i obično rastu po dva do tri na jednoj biljci. Ima veoma intenzivan ali prijatan miris.

Razmnožava se iz rizoma, a može i iz semenke. Listovi na jesen odumiru i već u rano proleće izrastu novi listovi. Voli senovita mesta, ispod drveća ili grmlja. Voli vlažno, bogato humusno zemljište iako raste i na siromašnijim mestima.

Prirodno stanište ove biljke su belogorične šume, a posebno voli hrastove i zapuštene šikare. Plod je crvena bobica koja sadrži 2-6 plavih semenki. Sadrži otrovne glikozide i alkaloide pa treba biti veoma oprezan sa ovom cvetnicom. Koristi se i u lekovite svrhe, ali to treba prepustiti stručnjacima, jer lako može doći do trovanja.

Sadi se u rano proleće delenjem rizoma ili presađivanjem već izniklih izdanaka. Najefektnija je kad se posadi u grupicama, po nekoliko biljaka zajedno, ali treba poštivati razmak između biljaka. Razmak bi trebao, zbog brzog širenja biljke, biti najmanje 20 cm.

Ova cvetnica nije visoka i zbog toga se koristi kao pokrivač zemljišta, raste na mestima ispod drveća gde mnoge biljke ne mogu da rastu, a može se posaditi i ispod grmlja. Naraste najviše 20 cm u visinu i cveta u maju mesecu. Pošto se brzo razmnožava, za veoma kratko vreme pokrije velike površine.

U vreme cvetanja pruža nezaboravnu sliku, beli mirisni zvončići, okruženi tamnozelenim listovima.
Postoji vrsta C. majalis "Grandiflora" koja ima krupnije cvetove.
Veoma je pogodna za rast uz ivičnjake i kamenjare, đurđevak ima debeli koren, člankovit, beličast i horizontalan.