Jesen je vreme kada se posle berbe kukuruza on komiša i stavlja u ambare. A u okolini Boljevca, po starim običajima se kod ovog velikog posla poziva na mobu. U ovom kraju obično se za ovaj posao čuju reči ljučtenje i lupenje, a komišanje se vrlo retko govori.

Kad se kukuruz sa njive obere, kolima se preveze kući. Ako koji domaćin nabere dosta kukuruza i ne može za dugo da ga sa svojom porodicom oljušti, on poziva jedne večeri iz komšiluka što više momaka, devojaka, žena i ljudi da mu pomognu svršiti taj posao, a on će opet sa svojima pomoći njima. Toga večera, kad će biti komišanje, domaćin spremi večeru, rakije i vina, pa time počasti pomagače, jer im je to jedina plata za trud.

Kad bude u veče momci, devojke, ljudi i žene počnu dolaziti. Kako koji dolazi seda oko gomile kukuruza i počne da komiša. Tom prilikom prave se razne šale. Neki ljudi sednu do tuđih žena, a naročito do onih, sa kojima imaju šalu. Svaki momak opet gleda da sedne do svoje devojke. Drugi opet momci preotimaju im mesto i tako ide šala, zadirkivanje, prkošenje i smeh. Kad svi posedaju nastane ozbiljno komišanje. Ako domaćin želi da posao ide brže, metne na mesto, gde će se bacati oljušten kukuruz, kakvu tikvu, čašu ili kantu, a ljuštači u to gađaju oljuštenim korenjem i nadmeću se, ko će prvi pogoditi. Poneki mladić uzme koren kukuruza, pa sa vrha okruni nekoliko zrna, onu šumu podvije, uveže šašom i baci, pred kakvu dremljivu babu ili starca. Ovi kad uzmu taj koren okreću ga i muče se da ga oljušte, ali ne mogu, na šta se svi smeju.
Pošto su tako jedno dva sata komišali, nastaje večera, a posle večere nastaje opet komišanje koje traje do zore.
Devojke pri komišanju pevaju obično ove pesme:

Oj, ubava, ubava devojko, oj.
Stojane, luda budalo,
Uvati sivi volovi.
Razori ravni dolovi,
Posadi beli bosiljak,
Da vidiš šta će da nikne.
Ako ti nikne ludaja,
Za mene mladu da ludiš;
Ako ti nikne bunika,
Za mene mladu da buniš.

Čuješ, dragi, gde devojke poju,
lepo poju na dalek' se čuje,
Na dalek' se čuje do beloga grada,
Tu se biju dva brata rođena,
Ne biju se za majkino blago,
Već se biju za dobru devojku.
Niko veli moja je devojka,
A Nikola moja suđenica.

Autor: S.M.Grbić