Kafana „?" odnosno Kafana „Znak pitanja" je najstarija beogradska kafana. Prvobitno je to bila rezidencija, koju je 1823. izgradio neki grčki arhitekta za srpskog diplomatu cincarskog porekla i trgovca iz Ohrida, Nauma Ička. Kasnije je tu zgradu knez Miloš poklonio svome ličnom lekaru ećimu Tomi ((h)ećim je turski izraz za lekara), za zasluge tokom Drugog srpskog ustanka. Ećim Toma je iskoristio dobar položaj i kuću pretvorio u kafanu. Kafana se nalazi u ulici Kralja Petra 6, preko puta Saborne crkve.
Kafana je bila prvo poznata kao Ećim Tomina kafana, pa zatim Kod pastira (1878). Zbog oštrog protivljenja crkvenih vlasti, da se kafana imenuje Kod Saborne crkve - 1892. vlasnik je kao privremeno rešenje stavio znak ?, koji je stajao umesto imena. Taj se naziv održao do danas.Kafana je često menjala vlasnike. Sa vlasnicima se menjaju i imena. U vreme dok je gazdovao jedan Užičanin zvala se Kod pastira. Novi vlasnik ju je nazvao Kod Saborne crkve, ali se ime nije dopalo crkvenim vlastima pa je posle samo nekoliko sati uklonjeno.
U kafanu je 1830-1831. godine navraćao Vuk Karadžić. U njoj je 1834. bio prvi bilijar u Beogradu, a od iste godine bila je prvo čitalište „Srpskih novina" i mesto gde se pojavio prvi bilijarski sto.U znak poštovanja Saborne crkve, jedno vreme se samo u toj kafani nije pušilo.
Nakon Drugog svetskog rata kafana je zbog blizine Akademije primenjenih umetnosti ugošćavala studente i profesore, pa se priča da su tamo polagali i ispite.
I danas je omiljeno mesto beograđana i turista koji posećuju srpsku prestonicu. „Znaku pitanja" u tome pomaže niz nepobitnih činjenica: blizina Saborne crkve, jedinstveno arhitektonsko zdanje i rustična sala sa tronošcima, niskim stolovima i simpatično trošnim tanjirima.
Kada to vremenske prilike dozvoljavaju, moguće je sedeti i u baštama, od kojih se jedna nalazi na trotoaru ispred kafane, a druga, mirnija i skrovitija, u dvorištu. Meni je raznovrstan, koncipiran tako da ponudi najbolje od domaće kuhinje, od gibanice, preko uobičajenih roštiljskih specijaliteta i egzibicija poput teleće glave u škembetu, ajvara i ljutih papričica, do domaćih pita i tufahija za kraj.
