Danas u Guči nema starijeg, većeg i značajnijeg drveta od granate lipe u crkvenoj porti. Njena krošnja je najlepša i najbogatija, a hlad pod njom najširi i najsenovitiji. Njen vrh visoko natkriljuje ostalo drveće. Kada ova lipa procveta, pola Guče omami mirisom. Ni najstariji Gučani ne pamte kada je zasađena. Pričaju da je to bilo još pre Prvog svetskog rata. Svi o njoj govore sa simpatijama. Neki se nostalgično sećaju da su pod njom odigrali svoja prva kola na crkvenim saborima o Trojicama, Aranđelovdanu, Velikoj Gospojini ili o Pokrovu Presvete Bogorodice. Na klupama pod ovom lipom hlad su tražili mnogi Gučani i turisti, kao i vernici po izlasku iz crkvenog hrama. Pod njom i oko nje, deca su se radosno igrala: tutumiša, trule kobile, klisa i maške, jelečkinje-barjačkinje, "care, care, koliko je sati", "neka bije, neka bije", žmurke, piljaka, klikera...
Preživela je ova lepotica i sve nedaće koje su zadesile Guču i Gučane u Drugom svetskom ratu: bombardovanje varošice i seču drveća po naredbi okupatora kraj puteva i po parkovima. Izbegla je i sudbinu ogromnog bresta i nešto manjeg bora u velikom dvorištu Sreskog načelstva koje su, bez razloga, posekle nove vlasti. Zna se koliko je Guča za njima tugovala. U to vreme prestali su i crkveni sabori u gučkoj porti. Velika lipa ostala je usamljena. Onda se baš tu, kraj nje, u porti, rodio jedan novi sabor - Sabor trubača. Lipa se, opet, našla u središtu događaja. Postala je centar Sabora. Služila je kao orijentir onima koji su se u mnoštvu saboraša gubili, ali i kao mesto saborskih sastajanja i rastajanja. Druženja pod njom postala su tradicionalna i dugo pamćena. Pod njom šatre su postavljali samo najbolji ugostitelji. U njenoj hladovini za niskim trpezama, sedeći na tronoškama, pila se najbolja hladna i grejana rakija, jeli najbolji beli mrs i proja i iz ćasa kusali najslađi saborski kupus i kopački pasulj. Gozba se uvek završavala "vrućim sa ražnja" i roštilja, hladnim vinom i pivom garniranim najboljom saborskom muzikom. Uz to su, po tri dana, od uranka do zaranka - od zaranka do uranka, novi saboraši stara kola preplitali.
Međutim, dok su se saborski gosti veselili i uživali, lipa se nije dobro osećala. U nju su tih dana ukivali brojne eksere i klinove, vatre za ražnjeve i roštilje primicali su bliže nego što bi se to smelo. Našoj lepotici to nije prijalo, čak joj je i život ugrožavalo. Zato predlažem, i pokorno molim, da se ova gučka i saborska znamenitost zaštiti i za pokolenja sačuva.
Iz knjige "Trubačka budilica od Guče do večnosti"
