Tokom vekova u Srbiji su se u voćnjacima uzgajale izuzetne sorte jabuka, boagog ukusa, od kojih su se pripremali najbolji proizvodi: rakije, sokovi, džemovi... Mnoge od njih danas više ne postoje, ili su retke. Jedna od njih je i "Timočanka", autohtona sorta, nepoznatog porekla. Gajila se na području Balkanskog poluostrva, a u Srbiji najviše u Timočkoj krajini. Sazreva kasno u jesen, a bere se posle prvog mraza, jer u tom periodu dobija najlepšu boju i plodovi se mogu čuvati čak do juna.

Neretko se dešava da poneki plod prezimi zimu ispod drveta u snegu, a da na proleće bude zdrav i sočan, kao da je tek ubran. Plod timočanke je srednje krupan do krupan, zvonasto okruglast.

Pokožica je tanka, može da bude hrapava ili glatka, zelenkastorumene do rumene boje.
Meso ploda je svetlozeleno, kiselkastog ukusa, osvežavajuće rome.
Ova sorta je relativno otporna na večinu bolesti i dobro podnosi transport. Od timočanke se pravi rakija jabukovača dobrog kvaliteta.