Starinskim tehnikama tkanja nazivamo tehnike kojima su stare tkalje sa naših prostora tkale predivne odevne, dekorativne tkanine i ćilimove.

Treba se sa njima upoznati i proučiti načine njihovog izvođenja, ne samo radi obogaćivanja znanja, nego i da bi se nastavilo negovanje tradicionalnih vrednosti naroda koji ih je izrađivao.

Starinske tehnike tkanja koje će biti opisane predstavljaju ukrasno tkanje. Ukrasni načini tkanja nazivali su se ''prebirnim tehnikama'', jer se niti osnove prilikom ovakvog tkanja na različite načine prebiraju.

Tkanje u zev

Tehnika tkanja u zev izvodi se tako da se u stvoreni zev prvo ulažu, utkivaju, kraće niti ukrasne potke, namotane kao ''lutkice'', u deo osnove kako zahteva ukrasni motiv.

Tkanje u zev se izvodi sa dve nite, ali može da se radi i na višenitnom razboju kada se tka platno. Ovom tehnikom tkanja stare tkalje izrađivale su razne dekorativne tkanine. Danas je ova tehnika veoma upotrebljiva za izradu dekorativnih tkanina na savremenim višenitnim razbojima. Omogućava izvođenje ukrasnih motiva u delovima tkanine.
Tkanje na dasku

Kao što sam naziv kaže, tka se pomoću daske širine 10 cm i malo duže od širine osnove. Na dvonitnom razboju se niti osnove prebiru na dasku iza nita.

Tako, na primer, celom širinom osnove prebire se 6 niti osnove iznad daske, a dve nite osnove ispod daske.

Pri prvom koraku tkanja daska se ispravi što stvara zev u kojem su neke niti osnove podignute, a neke spuštene. U navedenom primeru, 6 niti osnove će biti podignute, a 2 spuštene U ovaj zev se ulažu niti ukrasne potke namotane na ''lutkice'' samo u jedan deo, ili celom širinom osnove.

Zatim se daska spušta i otvara zev platna u koji se celom širinom osnove uvodi osnovna potka od istog prediva kao osnova.

Ovaj postupak se ponavlja, red po red, dok se ne izvede željeni motiv.

U toku tkanja, pred tkaljom je naličje tkanine, koje se znatno razlikuje od njenog lica.
Daska se danas zamenjuje jednom nitom u koju se uvode niti osnove na takav način da se dobije isti zev koji stvara daska. Tka se naizmeničnim dizanjem te nite i nita kojima se izvodi platno. Tako se i danas izrađuju ukrasni motivi na nekim tkaninama.

Klečanje spada u ukrasnu tehniku tkanja kojom se izrađuju vuneni predmeti kao što su ćilimovi, ponjavice, torbe. Ovo je tehnika efekta potke u kojoj niti potke sasvim prekrivaju niti osnove. Izvodi se tkanjem platna pri čemu se ukrasna potka KLEČA, šara, u vidu ''lutkica'' utkiva u primarni i sekundarni zev platna. Konture šare mogu biti oštrih, ravnih ivica, pa se između pojedinih pojavljuju manji ili veći prorezi, kaji su karakteristika klečanja u našim krajevima. Osnova klečane tkanine je od pamuka, kudelje ili od vune. Klečane tkanine se rade na horizontalnim razbojima sa 2 nite - u Vojvodini, ili na vertikalnim razbojima, kako se tkaju pirotski ćilimovi. Tehnikom klečanja mogu se tkati i tapiserije.
Danas se ova tehnika koristi za ubacivanje ukrasnih motiva u delove odevne tkanine, pri tkanju modnih detalja kao što su torbice, pojasevi i slično, na svim vrstama savremenih razboja kada se tka platno.

Tehnika klečanja, utkivanja kleče, šare u tkaninu, bila je na balkanskim prostorima poznata sigurno pre turskog perioda, a po svoj prilici i još pre naseljavanja Slovena na Balkansko poluostrvo. Tkali su se ćilimovi često sa geometrijskim šarama zvanim klečka. Grad Pirot u južnoj Srbiji bio je nekada radionica za izradu ćilimova nadaleko poznatih kao pirotski ćilimovi.

Ulaganje pramenova

Tehnikom ulaganja pramenova kratko ili duže sečene niti vune ulažu se među niti osnove u zev ili bez zeva, tako da njihovi krajevi ostaju slobodno da vise. Posle uloženih sečenih niti izrađuje se nekoliko redova platna.

Kod izrade tkanine ovom tehnikom osnova je najčešće od vune. I ova tehnika se izvodi sa dve nite. Ovom tehnikom izrađuju se prekrivači, ali se mogu izvesti i odevne i druge tkanine. Poznati su prekrivači LIČKI BILjCI izrađeni tehnikom ulaganja pramenova.

Čvorovanje

Slična tehnici ulaganja pramenova jeste tehnika čvorovanja. Kraći ili duži pramenovi vune upliću se oko dve ili četiri niti osnove i provlačenjem kroz njihovu sredinu, zatežu se u čvor. Ovo se može izvoditi u zevu ili oko spuštenih niti osnove. Razmak između čvorova zavisi od debljine vune i od željenog ukrasa.

Svaki red čvorova učvršćuje se tkanjem nekoliko redova platna ili kepera.

Autor: Mirjana Marković,deo iz knjige "Pokrenimo niti, naučimo tkati"