Bogojavljenje je jedan od petnaest najvećih hrišćanskih praznika. Na taj dan, 30. godine naše ere, Isus Hrist - koji je dotle, kao drvodelja, živeo uz materu i njenog muža Josifa - napunivši tri decenije, pozvao je Jovana Preteču da ga u reci Jordanu krsti. Po krštenju, koje je obavljeno trostrukim poranjanjem u vodu, otvorilo se nebo, iz koga se začuo glas Boga Oca koji je obznanio da je Isus sin njegov, a na Isusa je u vidu goluba sleteo Sveti Duh.
U našem narodu je Bogojavljenje svetkovano veoma živopisno. Bilo je svuda rasprostranjeno verovanje da se u ponoć otvaraju nebesa i da se tad izrečena želja može ispuniti.
U našem narodu se Bogojavljenje drugačije naziva Vodice ili Vodokršće, pa otuda i ime povorke. Osim toga, postoji obilje obreda i običaja sa vodom, posebno usled toga što se verovalo u lekovitost i čudotvornost bogojavljenske vode (vodice). Najviše je bilo rasprostranjeno da svi ukućani, okrenuti istoku, preskoče preko sekire i vatralja sa žarom, a zatim otpiju po gutljaj nenačete vode, izgovarajući pri tome: "Prođoh sablju - ne posekoh se, prođoh vatru - ne izgoreh se, prođoh vodu - ne udavih se!"
Većina obreda je podstaknuta željom za zdravljem. Radi toga je bilo uobičajeno, a to, naravno, može samo zdrav narod, da se izjutra, pre sunca, obavi ritualno kupanje u reci. Ponekad je valjalo i led probiti da bi se okupalo.
Autor:Mile Nedeljković
