Sovljak je mačvansko selo, 5 km od Bogatića u pravcu Crne Bare. Etno park u Sovljaku formiran je 1971. godine na površini od 2 hektara, po projektu M. Jevtića. Prema prihvaćenoj koncepciji ceo prostor etnoparka treba da predstavlja ''muzej pod vedrim nebom'' u kome se autentično prikazuje izvorna narodna arhitektura sa celokupnom unutrašnjom opremom i proizvodima narodne radinosti, umetničkog i privrednog karaktera, kao i svim predmetima vezanim za svakodnevni život na selu. Etno park je mesto gde u novije vreme svraća sve više đačkih ekskurzija, domaćih i stranih turista, da bi upoznali ono što je reprezentativno u mačvanskoj tradicionalnoj kulturi.
Sadržaj etnoparka čine primerci stare ruralne arhitekture tj. 10 tipskih građevina, koje predstavljaju mačvansku kuću sa okućnicom. U mačvanskom dvorištu se nalaze odabrani i preneti objekti narodnog graditeljstva iz okolnih sela, kakvi su bili rasprostranjeni u prošlom veku u ovom kraju: stara mačvanska kuća, sa četiri odeljenja i sunčanim satom, vajat, mlečar, poljska furuna za pečenje hleba, pivnica — kačara, štala, svinjac, čardak, magaza, ambar. U centralnom delu starog mačvanskog dvorišta je kuća ''osaćanka'', stara više od 100 godina, a poslednji put renovirana 1992. godine. U prostranom dvorištu, sa dve stogodišnje lipe, oko kuće su postavljene sporedne zgrade, po tradicionalnom rasporedu. U kući od četiri odeljenja, dve sobe i predvorje opremljeni su originalnim pokućstvom. Središnje odeljenje uređeno je kao muzejski prostor, sa primercima mačvanske odeće i pokućstva (Jevtić M., Vasiljević M., 1979).
Enterijer ovih objekta takođe je autentičan. Kuća i ostale zgrade u dvorištu opremljene su inventarom, onakvim kakvim su ga ostavili stari Mačvani. Postavljeni su uglavnom na nekadašnjim temeljima tih zgrada. Ova istorijsko-etnografska celina muzeološki je opremljena tako da predstavlja ambijent seoske patrijarhalne porodice u Mačvi iz vremena Janka Veselinovića. Zato je ''kuća'' — velika prostorija sa ognjištem, gde se uglavnom odvijao porodični život, opremljena originalnim predmetima iz Mačve, prikupljenim u susednim selima (stari kreveti, sinije, ćilimi, preslice, razboji, pregače...). U velikoj, gostinskoj, i maloj sobi, u kojoj je boravila porodica, izloženi su predmeti primereni tim ambijentima. Izgradnjom ovog etnoparka sačuvani su i zaštićeni mnogi predmeti narodnog graditeljstva, kao i oblici narodnog stvaralaštva. Tako je osamdesetih godina XX veka, Skupština opštine Bogatić je obustavila izvoz osam fijakera u Australiju, kupljenih u mačvanskim selima, radi turističke atrakcije. Ova kulturna dobra, koja uživaju zaštitu države, smeštena su u trošne šupe Etno-parka u Sovljaku.
Oni treba da posluže za potrebe ''mačvanske svadbe'', koja se tradicionalno organizuje za vreme Hajdučkih večeri, kulturno-turističke manifestacije kojom se obnavljaju sećanja na vreme Hajduk Stanka, a o kome je pripovedao Janko Veselinović. U okviru turističke manifestacije ''Hajdučke večeri'' organizatori su uključili i izložbe mačvanskih slikara i narodne radinosti u Etno — parku.
U živopisnom ambijentu Parka organizuju se i folklorne predstave i prikazivanja savremenih narodnih stvaralaca. Najpoznatiji ansambli pesama i igara iz Mačve, prikazuju publici pojedine vidove autentičnog folklora, kroz programe koji se odvijaju pod vedrim nebom. Praznična seoska atmosfera, koju dočarava ''Mačvanska svadba'' u okviru manifestacije ''Hajdučke večeri'' privlači veliki broj posetilaca i za turiste predstavlja priliku za upoznavanje uživo, mačvanskih umetničkih tradicija. Tu se svake godine održava i majski susret pesnika seljaka i likovna kolonija. Unutrašnjost kuće u etno parku u Sovljaku krase i dela slikara iz Mačve. Etno park u Sovljaku je ogledalo prošlosti rada i stvaralaštva Mačvana.
Prema projektu predviđeno je da se ovaj kompleks proširi i uredi kao tri posebne celine:
— Mačvansko dvorište s kraja prošlog veka,
— Paviljon mačvanskih slikara i
— Turističko ugostiteljska celina.
