Ovogodišnje 58. Ljubičevske konjičke igre održavaju se od 3. do 5. septrembra. Praznik Požarevljana, svih ljubitelja konjičkog sporta i konjičkih veština, održava se početkom septembra od 1964.
Tada se simbolično otvaraju kapije Požarevca i počinje Međunarodna turističko – sportska manifestacija „Ljubičevske konjičke igre“. Od svečanog defilea učesnika do završnog nadmetanja višebojaca na prepunom stadionu sve „ključa“ od silne želje za pobedom i bodrenjem svojih favorita.
Program igara, koji je isprepleten običajima, tradicijom i kulturom obuhvata: unikatni Ljubičevski višeboj, voltižovanje dece, izložbu grla, daljinsko jahanje, utakmicu u preskakanju prepona, galopske i kasačke trke.
Ljubičevski višeboj je po originalnosti, lepoti i dinamičnosti jedinstveno nadmetanje hrabrih momaka na odabranim konjima u pet tradicionalnih disiplina (seča sabljom, gađanje kopljem, kurirsko jahanje, gađanje strelom i gađanje topuzom).
Viteška pobednička ruka višeboja, osim novčane nagrade, prima pehar, plašt i sablju. Sablja je unikatna, posebno skovana za viteza Ljubičevskih igara i svaki novi pobednik višeboja dobija je od svog prethodnika i sa ponosom je čuva do sledećih Ljubičevskih konjičkih igara. Sablja ima ugraviran viteški moto: „Ne vadi me bez povoda – ne vraćaj me bez časti“. Na kraju grad dobija svog heroja – Viteza Ljubičeva. Igre organizuje Turistička organizacija grada Požarevca sa Konjičkim klubom „Knez Mihailo“, pod pokroviteljstvom Grada Požarevca.
Jedna od najstarijih ergelu u Srbiji, ergela Ljubičevo, nastala je na mestu velikog poljoprivrednog dobra „Morava“ knjaza Miloša Obrenovića, 1853.godine. Udaljena je 5km od grada i nalazi se pored reke Velike Morave. Pretpostavlja se da je ergela nastala iz majčinske ljubavi kneginje Ljubice prema sinu Milanu koji je često bio bolestan, želeći da napravi „ pribivalište daleko od gradske prašine“. Shodno tome, knjaz Miloš je naredio da se celim putem od imanja do Požarevca zasade hrastovi. Imanje je poklonio državi, a ime Ljubičevu je dao knez Mihajlo u znak sećanja na svoju majku kneginju Ljubicu (suprugu knjaza Miloša). U samom Ljubičevu je podignut i istoimeni konak.