Dejan Medaković je bio srpski akademik , istoričar umetnosti evropskog ranga, autor više monografija, studija, knjiga poezije i memoarske proze i dobitnik brojnih domačih i međunarodnih naučnih priznanja.

Autor je monografije  o Dunavu,koja je sastavljena je od srpske i nemačke verzije teksta, ima oko 250 fotografija i rezime na jezicima svih evropskih zemalja kroz koje protiče Dunav,reka koja je spoj ranznolikosti kultura.

"Svojevremeno sam napisao da su u bogatoj literaturi o Dunavu tačno osvetljena mnoga pitanja u vezi sa ovom značajnom rekom Evrope. Na osnovu ovih, svakovrsnih, napisa, lako se iščitava i njegova osnovna poruka: da je Dunav sudbinska reka Evrope, u dugim vekovima i njena glavna saobraćajnica, a svojevremeno i svedok prvih koraka naše civilizacije.

Uz Dunav, dužinom celog toka, nanizana su mnoga svedočanstva najviših evropskih tekovina. Tu su stvorene mnoge vrednosti koje su obeležile evropski duh, a sve posebnosti ovoga prostora ovde se javljaju, ne kao neko usko posedničko bogatstvo, koje svedoči o bilo čijoj duhovnoj nadmoći, već o celini koja zrači svojim nenarušivim jedinstvom. Upravo tu ideju potvrđuje knjiga: "Dunav – reka jedinstva Evrope" (Novi Sad, 2002) koju treba iščitavati kao povesnicu tog prostora, čiji su sastavni delovi sačuvali svoje značenje isključivo u funkciji celine. Kao da je svaki deo ove povesnice neraskidivo svezan sa drugim, a tek njihovo puno jedinstvo uoštriće posmatranu sliku

.Balada o Sremskim Karlovcima

SAMO JE VELIKA REKA IZVEZLA POVOJ ZA RANE
DA SPERE LUTANJA MNOGA I VRATI ODBEGLE ŠAJKE
SAMO SU BAGRENJACI RASPLELI OSKUDNE GRANE
KROV SU JEDINI DALI ZA ISKRCANE BAJKE.

(D. Medaković, odlomak iz "BALADE O SREMSKIM KARLOVCIMA")

U toj knjizi sam želeo da Dunav uzvisim do simbola najvećih vrednosti koje poznaje evropski duh. Pod ovom idejom nametao se zaključak da protoku Dunavske povesti utvrdim obale kojima je reka omeđena. Ovakav pokušaj nije čest u literaturi o Dunavu. On izmiče uobičajenim konvencijama, pa i predrasudama koje podstiču antagoniziranje naroda na ovom prostoru. Drugim rečima, upravo Dunav pruža svim narodima Evrope ozbiljnu priliku da u njemu prepoznaju, a zatim otklone i mnoge, uporno branjene, zablude. On je taj koji nas upućuje i na vraćanje svim velikim izvorima naše zajedničke evropske vere, tom jedinom istinskom zaklonu u duhovnoj pometnji savremenog sveta. Ako se to desi, nema razloga za nevericu i zbunjenost. Treba verovati u lekovitu isceliteljsku snagu reke koja odavno zaslužuje našu istinsku ljubav. Nije slučajnost da je čitava plejada pesnika Dunavu posvetila svoje stihove. Oni su svojom duhovnom, vidovitom snagom stekli prvenstvo u svestranom otkrivanju ove "rajske reke", kako su je, pored Eufrata, Tigra i Nila, nazivali stari srpski letopisci. Odavno je posvedočeno da je Dunav najverniji čuvar svog letopisa u kojem se bez izostavljanja beležilo sve što je vladalo ljudskom sudbinom, a iznad svega, pouka da se patnja i stradanja mogu pretvoriti u svoju suprotnost.

Sada je vreme da se sačini novi vodič po Dunavu koji obuhvata drugačije zamišljenu plovidbu kroz prostor i vreme. Reč je o duhovnom izletu koji će pomoći da se sa novim smislom, razumevanjem i dokazima oplodi i oplemeni zajednička evropska prisutnost na celom rečnom toku. Za ovu plovidbu nisu presudne isključivo velelepne građevine i veličanstveni, vekovima izgrađivani fortifikacioni sistemi, ne utiču na nju ni gradovi stvarani stolećima, već je preduslov da putovanje uspe ako se putnik sa njega vrati i sa izmenjenim odnosom i poukama o skladnom življenju u susedstvu. Sumnje nema, Dunav treba voleti, kao sudbonosnu reku evropskog jedinstva. Samo zajednička briga oko očuvanja ove reke može nas lišiti da je bahata samovolja i bezobzirno pljačkanje njene snage ne pretvori u zagađeni kanal Evrope. Ako bi se to desilo, nepovratno bi nestao čitav jedan svet, koji predstavlja i veliki dar prirode. Bio bi to čin ravan dobrovoljnom pristajanju na sopstveno uništenje.

DA LI JE PRKOS
ILI ČUDO
ZAR HTEDE LEPOTA
ZAUSTAVIT REKU
A ONA MUDRA
KAO ZMIJA
OTKLANJA SUDAR
U LJUBAVNOM LUKU
PREPUŠTA STENU
VLASTI ČOVEKA
ODGAĐA SMERNO
VREME OBRAČUNA
PRIZNAJE PORAZ
I MOžDA ZATO
JOŠ žEŠĆE RUJE
GREBEN BEOGRADA.

D. Medaković, iz zbirke "SVE ČUDNIJE JE ČUDO"