Šumadinac,srpski stvaralac izvorne narodne muzike, Dragiša Nedović je čovek koji je pesmom "Tekla reka Lepenica" ovekovečio svoj grad, a sa 800 drugih pesama i mnoge druge.

Dragiša Nedović, narodni pevač, pesnik i kompozitor najlepših narodnih pesama, za koje malo ko zna da su njegove ("Odrasto sam dole, kraj same Morave", "Lepe li su, nano, Gružanke devojke", "Prođoh Bosnom", "Višegrade, grade" i "Kad si bila mala, Mare"), umro je u bedi i zaboravljen.

Kragujevac je kako je on govorio, "grad, gde je kao dete čuo prvu pesmu i u kome je počeo pisanje i komponovanje pesama". Poseban detalj, koji ukazuje da je ovo Dragišina pesma jeste stih u samoj pesmi, koji glasi:

"Tu mi Rada,
tu mi, tu mi Rada, platno beli"

Naime, mnogi Nedovićevi saradnici i prijatelji tvrdili su da su ovi stihovi pili posvećeni njegovoj ćerki Radi (Radoslavi), rođenoj 1951. godine, prema kojoj je on gajio neizmernu ljubav i koja je, takođe, bila veoma muzikalna. Imala je predivan glas i osvajala je nagrade na brojnim takmičenjima.

Prijatelj Aca Pantić ispričao je ovu anegdotu:

— Pokazao mi je jednu dopisnicu, koju mu je poslao, tada neprikosnoveni harmonikaš i kompozitor, Miodrag Todorović Krnjevac iz Beograda, sa sledećim sadržajem:

Dragiša, ova pesma ti nije loša, ali ona ne može da ti prodje. Ako je ja potpišem, onda će biti mnogo bolje. Hoćeš li da mi to prodaš?

Tekla reka, tekla,
tekla reka Lepenica
posred grada, posred,
posred grada Kragujevca.

Tu mi Rada, tu mi,
tu mi Rada platno beli.
"Ne stoj, Rado, ne stoj,
ne stoj, Rado, ne gledaj me!

Odnese ti, odne,
odnese ti voda platno!"
"Neka nosi, neka,
neka nosi, odnela ga!
Izatkaće, iza,
izatkaće Rada bolje!"