Šipurak spade među vrlo važne vrste voća. On je pravi bunker vitamina što je od posebnog značaja za ljudski organizam svih doba i uzrasta. Okrepljujući ukus šipurka potiče od organskih kiselina i eteričnog ulja u manjoj količini.

Porodica Dostanić iz Salaša Noćajskog je prva u Mačvi i među retkima u Srbiji koja ima plantažu šipurka (divljeg šipka).

"Za zasnivanje jednog hektara šipurka ne treba više od 2.000 evra, sa sadnicama i đubrivom, a proizvodnja traje 30 godina", objašnjava Dragan Dostanić.

"Održavanje je jeftino, što znači da treba uložiti samo rad."

Ulaganje se, kaže inženjer poljoprivrede, isplatilo četvorostruko nakon prvog roda. Sa hektara ove godine imaće 8 tona šipka.

Berba je počela krajem avgusta i do kraja oktobra biće posla i za njih i za sezonske radnike.

Sav rod sa plantaže Dostanići prerađuju. Šipurak se najpre samelje, potom cedi i kao sirup za pekmez ili sokove isporučuje na lokalno tržište. Litar sirovinske baze dobije se od kilograma ploda.

Ilijana Dostanić objasnila je da se sve radi "na hladno", kako bi se u potpunosti sačuvali vatamini.

Iako su registrovano domaćinstvo, Dostanići ne mogu da računaju na subvencije za zasade, jer plantažni uzgoj šipurka, za sada, nije ozvaničen.

"Sad pokušavamo da napravimo udruženje sa ljudima iz okoline Valjeva i s juga Srbije koji su plantaže podigli tri godine posle mene", kaže Dragan Dostanić, koji se nada da će i država stati iza proizvođača.

Interesovanja velikih prerađivača i iz naše zemlje i iz inostrastva postoje, ali su za saradnju potrebne i veće količine. Šipurak ne traži zalivanje, otporan je i može da se uzgaja u gotovo svim krajevima Srbije.Cveta od maja do juna, a plodovi se beru kad sazri,ali pre nego što omekšaju od slane i mrazeva,a to je u septembru i oktobru.

Više od 30 godina Čile snabedeva 85 odsto svetskog tržište šipurka. Trenutne cene sušenog šipka u Čileu kreću se od 6 dolara do 8 dolara po kilogramu, dok kilogram mlevenog šipka u prodavnicama Zapadne Evrope dostiže cenu do 14 dolara po kilogramu.