Mada  botanički ne pripada porodici trava, heljda se svrstava u žitarice zbog njene sličnosti u hemijskom sastavu zrna i načinu korišćenja. Oljušteno zrno heljde sadrži oko 80% skroba, 10-15% proteina, 1-2% surovih vlakana, 2-3% masti i 1-2% minerala.

Proteini heljde boljeg su kvaliteta  od proteina ostalih žitarica budući da sadrže dvostruko više esencijalne aminokiseline lizin. Nadalje, zrno heljde ima i povećan sadržaj B1 i B2 vitamina, gvožđa i fosfora. Nakon ljuštenja zrno se može direktno upotrebiti za supu i kašu, a nakon meljave kao brašno za dobijanje  hleba (ne sadrži lepak), palačinki i njoki. Heljda je značajna i kao medonosna kultura jer joj cvatnja traje dugo i to tokom razdoblja kada nema puno drugih biljaka za ispašu pčela. Med je taman sa specifičnim ukusom koji neki ljudi ne vole, a drugi visoko cene.

Heljda je planinska kultura na visinama iznad hiljadu metara. Njoj odgovara prohladna i vlažna klima. Ima veoma kratak vegetacioni vek – od 60 do 70 dana pa su moguće dve žetve u toku jedne godine. Može da se poseje i posle žetve pšenice – postrno. Osim što popravlja kvalitet zemlje i uništava korov, heljda ne traži nikakvu agrotehniku. U organskoj varijanti dovoljno joj je samo malo stajnjaka.

Prinosi joj nisu impresivni – oko tonu i po do dve po hektaru. Ali, taj hendikep biljka, koja nije iz roda žitarica, nadoknađuje svojom cenom.Zato je sve više poljoprivrednika na padinama Peštera i Raškom kraju,kao i oko Užica,koji uzgajaju heljdu. Ova biljka je veoma cenjena u Francuskoj ,Italiji,gde se mnoga jela spremaju od heljde, a u Rusiji se puno koristi,naorčito za pripremu čuvenih "blini" palačinki.

Heljda ima veliku perspektivu na domaćem tržištu,gde je još uvek nema dovoljno, a svakako bi u budućnosti mogla da bude dobar izvor zarade za sve one koji u nejnom uzgajanju prepoznaju poslovni uspeh, koji je po svim tržištnim parametrima perspektivan.

Legenda kaže da se heljda na području Nove Varoši gajila još od Kosovskog boja. Ona je između dva svetska rata slovila kao sirotinjska hrana. Percepcija ljudi danas se promenila - heljda odavno više nije sirotinjska hrana, već proizvod cenjen i na najzahtevnijim tržištima. Danas u svetu postoje mnogi proizvodi od heljde koji imaju široku primenu u ishrani ljudi. Koristi se za pripremu hleba, testenine i raznih vrsta peciva. Značajna primena heljde je i u proizvodnji anatomski prilagođenih jastuka koji se prave od ljuspica, omotača heljdinog semena.

Perspektiva novovaroškog kraja za organsku proizvodnju heljde je ogromna. Heljda se može proizvoditi samo u brdovitim predelima, a Zapadnu Srbiju čine ogromna prostranstva, potpuno nezagađeno zemljište koje decenijama niko nije obrađivao.